Nalewka

Iza gvozdene zavese vol3


Moglo bi se čak i reći, da je Poljska došla kao logičan sled u istočnim istraživanjima, mada to ne bi bilo faktografski tačno. Jer pre nje bi trebala biti Bugarska, pa Albanija,pa Slovačka, pa ovo pa ono, ali za svaku od tih  a i za još neke druge imao sam siajset razloga da ne trošim svoj novac da bi ih video.
Ali sam rado kod Air Srbije kupio kartu do Varšave.

 Izlet od sat ipo,taman. Na ulazu u avion saznajem da je moj školski prethodni dan leteo tu rutu, nema veze drugi put.

Realno sam znao gde idem, i realno sam i  očekivao da je Poljska na najvišem standardu u organizacionom smislu od svih komunističkih zemalja. To se i potvrdilo i nakon sletanja, javnim prevozom do hotela bez ikakve strke,frke i gužve. Kako i treba kad čovek voli.

Hotel je u stvari kuća,pretvorena u hotel, u kraju sa malo kvalitetnijim kućama, ima i po koja ambasada, grad je sredjen sve je čisto i rekao bih sterilno uredno.

Dok hodam razmišljam o toj zemlji i tom narodu.  O tome kakav je to narod više od bilo čega što ja mogu reći i smisliti je rekao direktor Sovjetskog Instituta za Marksizam  u januaru 1984 ( obratiti pažnju na datum imajući u vidu da su kod nas komunjare i dalje na vlasti ) :

" Poljski narod u dubini svoje duše ne prihvata komunizam kao oblik društvenog uredjenja"
Strašno!

Srećom odrastao sam u sistemu koji je Poljake doživljavao kao braću i puno veći uticaj na razvoj društvenne misli je imao Branimir Štulić svojom pesmom " Poljska u mome srcu" sa predivnim stihom " Poljska nikad nije dala kvislinga"

 ili "proleće 13-og u decembru"  - što ću tek nedavno saznati da se takodje odnosilo na Poljsku jer neki narodni bunt protiv komunističke okupacije počeo 13. decembra i Branimir to predivno poredi sa prolećem.

Svaka slučajnost sa operacijom " arapsko proleće" je ili dokaz Branimirovog uticaja na nekim drugim adresama ili puka slučajnost (za one koji veruju u slučajnosti ) .

Sa takvim pozitivnim stavom o narodu i državi, lagana šetnja je u stvari uživanje. Ne tražiš mane nego letiš ,sanjaš, dišeš. Pivo sa medom ,u pivnici koja ima ni manje ni više 150 vrsta piva samo pojačava spomnuti osećaj.

Jutro donosi i prvi izazov. Nabavka klope. Sedam ujutro, sveže baltičko jutro ( sve što nije Mediteran je u stvari Baltik )  ali tio je taj osećaj izmešanosti sa lokalnim radnicima, napucanim prijateljicama noći koje se vraćaju na metro ( ili idu negde u zavisnosti od ugla gledanja ) na improvizovanim tezgama ,ali uredno , jagode. Tone jagoda. prodaju se u nekim korpicama od tankog drveta, nažalost ne ponesoh sebi kući jednu bio bi to predivan suvenir ( a besplatan ) . Pekara, samopolsuga ,par tezgi, i stara konstatacija, još jedna sirotinjska evropska zemlja. Kod njih je sve jeftinije nego kod nas, a to je zato što narod u Poljskoj nema pare kao mi. Mislim nema ni u Nemačkoj, ali nas Partija vodi u budućnost a ne u Evropu. Kao da neko normalan živi u Evropi?

Naročito sam o tome razmišljao kod vitrine sa suhomesnatim proizvodima. Cene evropske, normalne da se sad ne ponavljam, a meni privlači pažnju vrlo heterogena skupina suhomesnatih proizvoda pod nazivom " OTPATKI" . Vratim se ponovo i pročitam- piše otpatki. Gledam po radnji sve normalno, malo ona plavuša na kasi ima jači grudni koš-što je u principu moj stari alarm -ako prodavačica izgleda dobro tu ne treba kupovati jer to odvlači pažnju, ali ova što radi na suhomesnatoj vitrini i izgleda kao gospodja sa suhomesnate vitrine. Priupitam, šta je i kako je. Uspemo da se razumemo, to su oni krajevi salama, stišnjenih šunki, pećenica koje niko neće da mu se secka pa oni kad nakupe te krajeve onda ih bez ikakvog sortiranja ubace u tu grupu "Otpatki" i prodaju po značajno nižoj ceni ( i do 6 puta nižoj od regularne cene) .
Tetka, zapakuj pola kile otpadaka, u znak poštovanja prema narodu i zdravorazumskom sistemu koji ne baca hranu, poseduje elementarnu ekonomsku logiku a ne kao pojedini srpski latifundisti koji ladno zaoru celu letinu.

 O milionima gladnih i žednih,dok se nama hrana ne isplati ubrati,  nekom drugom prilikom.

Napucan otpadaka, krećem u šetnju po gradu. Odoh do zone botaničke bašte ,to u svakom gradu valja.

Šetajući prema tom delu grada gde se nalazi i Botanička bašta upadaju mi u oči table.

narovoučenije ovog spomenika :

-kapetan vazduhoplova je uvek kapetan vazduhoplova taman medju putnicima sedeo i Sveti Petar lično
-na ide se ispod minimuma za prilaz bez vizuelne reference sa pistom

 Uglavnom bronzane . neprijatelj ovde streljao 50 ljudi, ovde 100, ovde 247 ne zna im se grob, ovde učestvovali u pobuni itd..,  te mi ujedno to i zadaje temu za razmišljanje. Kakva je to nesreća ,imati državu izmedju dva svetska ludaka. Hitelra i Staljina. Ajd' jedan i nekako, ali dvojica ??? I obadvojica ( taman bilo milion puta gramatički neispravno ) imaju pik na tebe. Strašno. Nikad nije utvrdjeno ko je roknuo naše braće više. Levi ili desni. S tim što postoji zančajan broj koji je nastradao u koperaciji levih i desnih. O polupanim gradovima i spaljenim selima, izlišno je i govoriti. Mene je jedino mučilo kao nepoznanica, kako danas uopšte postoji Pojlska i poljski narod, nakon takve konstelacije svetskih odnosa.

 Čak i oni koji su im bili kao prijatelji, navlačili su ih s vremena na vreme, prema svojim potrebama. Takva je i priča o poljskom ustanku. Organizovali ga bnritanci ,ne bi li Nemci prebacili deo svojih snaga sa zapadnog fronta ( zvuči poznato, zar ne?) ,a Sovjeti nisu stigli, tj. pravili taktičku pauzu na ulazu u grad dok Nemci nisu ugušuili ustanak.

Što kaže naš narod bolje živeti na Mauricjusu sa novozelandskim pasošem ,nego ne živeti u Varšavi ćeters' treće.

U tom razmišljanju stižem do te zelene zone izmedju centra grada i reke Visle, svašta tu ima,ali treba izdvojiti taj park koji je ogroman, više nego dobro uradjen i osmišljen, i botanička bašta sa pripadajućim objektima u ćošku tog kompleksa. Ispostaviće se da ću tu provesti maltene oba svoja dana u Varšavi i svakome ko ima luft na proputovanju kroz Varšavu toplo preporučujem.

Malo kiša, malo ovako, malo onako i do popodne uspevam da savladam skoro celi park i dovukoh se do Botaničke bašte. Milsim se u sebi to ću još malo da obidjem, srknem nešto u nekom lokalu i bežim u centar u spomenutu  pivnicu.

Kad lokal, predivno svojom baštom naslonjen na Botaničku baštu i park, sa ptičicama, predivnim stolicama, savršenom atmosferom.

 Ima i da se jede. Zasednem. Nije prošlo mnogo, distorzioni zvuk gitare. Proba . Proba i glasa. Predivan ženski glas. Bubnjevi takođe. Ustanem dok se supa ladila, iza ćoška, postavljena bina . Trio svira i peva.

Šta je bre ovo?
Proba, večeras koncert ,tu na otvorenom.
Bluz i Jazz?
Naprimer
A pošto je upad?
Nipošto!
Pa vidimo se.
Biće nam čast.

Vratim se na supu i 800 grama dijetalne cezar salate,napucam se, srknem još jednu kafu, ptice cvrkuću, malo prošetam da svarim, skrenem u prodavnicu, kupim dve tri različite limenke piva ( limun, grejp i malina) i vratim se lagano do Botaničke bašte.

Zasednem sa ostalim gostima koncerta. Nije izlišno napomenuti da sam bio jedini u publici ko nije u rodu ili lični prijatelj sa članovima oba benda koji su nastupili to veče, čak je  i pevačica drugog benda pozdravila, na poljskom, sve prisutne goste sa strane-hvala ali nije morala da mi persira.

Sa druge starne vibera, dve grupe interesantnih sagovornika ( pošto bi bilo komplikovano reći razmenjivači poruka ) i dva sata kvalitenog opuštanja.
Čuo sam ja da u Varšavi ima svašta ,ali što se mene tiče ta noć, i taj provod uz kvalitenu muziku i fantastičnu atmosferu zasenjuju sve ostalo.

O kakvom gradu pričamo, oko ponoći nakon koncerta lagano odšetam do hotela, ljudi lagano sede, nigde nebezbedno a nigde ni gužve. Ako je moguće nazvati nešto u betonu i asfaltu rajem to bi mogle biti tople Varšavske noći.

Šta još dodati a ne pokvariti prethodnu noć. Hiljade flejera i oglasa u hotelu, čitam dok cepam otpatke od juče ( kako ovo ludo zvuči )  . Muzej Kopernika sa pripadajućim planetarijumom i naučnim šouima. Zvuči privlačno.
Par stotina metara od Botaničke bašte nizvodno. Mislim se u sebi, lako ću se vratiti do restorana Botaničke bašte, ako Muzej ne valja.

   vamostamos- napisano egipatskim hijeroglifima


Udjem ,po gužvi ispred, po ceni, po komplikovanom sistemu karata,ulaza /izlaza, posumnjao sam da je nešto bitno. I dobro.
To je u stvari muzej posvećen nauci, pridodnim i društvenim, koji na popularan način predstavlja interesantan put saznanja ,nauke, istorije čovečanstva itd. Toliko ima mnogo "eksponata" da bi mi trebala tri Tolstojevska da ih svakog pojedničnog opišem. Svi poznati efekti koji su u stvari posledica nekih fizičkih i matematičkih procesa su tu ( sa izuzetkom cepanja atoma u svrhu uspostavljnja demokratije ) .

Ali iznad svih eskponati koji prikazuju društveno političke fenomene kao i ekonomske i ekološke zakonitosti su vrh. Ponuda i tražnja kroz igru deci objašnjena na savršen način, možda se i tako deca uče da ne zaoravju letinu nego da proizvode ono što iam smisla a ne da rade napamet .

     ponuda i potražnja


A onu koju hoću detaljno da opišem se bavi savremenim političkim pitanjima i načelno obajšnjava parlamentarni i politički sistem sa jasno definisanim strankama koje drže do svojih političkih ubedjenja.

Igra je osmišljena na način da na postavljena pitanja biraš odgovore medju ponudjenima koji najviše odslikavaju tvoje mišljenje tj kako bi ti glasao u parlamentu svoje zemlje, pod pretpostavkom da te neko pita da to uradiš i da ne galsaš kao u ovi naši pretplaćeni  klimoglavi majmuni po parlamentima koji nemaju svoje stavove nego glasaju kako im se kaže.  Oni imaju samo člansku kartu. I to ih kvalifikuje da odlučuju o našem društvenom političkom okviru.

ko je pametniji, naši ili Kaligulini ?


Pitanja su standardna, što bi kod nas komunajre rekle " vatikansko natovski set pitanja " :

-Da li ste da se  služi obavezni vojni rok
-Pravo na abortus
- Sloboda medija
-Nevladin sektor
-Legalizacija ( ne kuća, nego lakih droga i prostitucije )
-Ljudska prava ( sa akcentom na inkluziju, prava istoplnih zajednica itd )
.....

 Forum-mesto za iznošenje mišljena i političkog stava-ko ga ima ,naravno


Zaokružim odgovore,onako kako bih ja galsao u parlamentu, par sekundi dok je sfotver obradjivao podatke kada se na ekranu pojavi rezultat.

Moram priznati da je to bilo nešto najlepše što sam u životu mogao pročitati kao rezultat svog promišljanja :

" 75% Vaših političkih stavova je već inkorporirano u društveno politički sistem -ARGENTINE! "


Pa znao sam da sam rodjen i da živim na pogrešnom mestu!  Znao sam!
Ali sam ujedno i ponosan na svoju intuiciju. Argentina je  zemlja koju sam voleo i pre muzeja Kopernika, i nadam joj se još uvek.
A dotle malo zvuka, koji mi je ostao u ušima dok ga motori Air srbijinog airbusa pokušavaju nadjačati na poletanju.

Ko bi rekao da je na putu za Argentinu, Varšava?






 

Polewka

 Iza gvozdene zavese vol2

Uz tihu kletvu prelazim granični prelaz ( dobogbda Nemačka imala granične prelazi svakih 18 kilometara svog autobana) ,obilazim Zagreb i motam desno ,prvi put u životu prema Mariboru.
 Standardno mi se nudi nekoliko opcija puta -biram kombinacije . Brža i jeftinija ali dalja u odlasku : Aleksandrovac-Zg-Maribor-Graz-Beč- Bujdeovice, u povratku kraća ali zato skuplja Linz-Graz-Maribor-Celje-Laško-Krško -ZG-Aleksandrovac a videće se i zašto nije brža.
Ako izuzmemo radove na putu, putarine gde ne vazi elektronska naplata i slično jedino vredno pomena je ulazak u Maribor.

Uvek sam se divio pojedincima kad odu na put,kako oni to opušteno urade, ja u nepunih 700 km puta sam našao interesantnih istorijskih detalja i poveznica da sam usput odlučio da još tri knjige napišem ne bih li pokrio samo naijteresantnije detalje.

Priča nas vodi ovako: na ulazu u Maribor je Tezno polje ,jedan od lokaliteta na kome su naše herojske snage pod komadom jednog od najpismenijih i najpamentijih Srba  tog doba,Kočom Popovićem  porazile okupatora, strane plaćenike i domaće izdajnike. Kao vezana emocija setio sam se u tim prilaznim kilometrima jednog mog školskog drugara koji na pitanje šta je ekstaza navodi njegov san na tu temu,citiram  : Zamisli otvoriš vrata prostorije a ono u klinču nemci i crnci goli,znojavi i na gomili, a ti sa šmajserom u ruci " kraj citata .

E, to je ta vrsta asociajcije na ekstazu, koju je mogao osetiti, naš poštovani heroj i oslobodilac Koča Popović  u završnim operacijama Drugog svetskog rata kada je  naleteo na borbenom prostoru svoje Armije, na jednoj gomili na Nemce, Austrijance, ustaše, domobrane, slovenačke belogardejce, neke kozačke nacističke skupine (kakav je ovo istorijski paradoks ) ,četnike nedićevce i ljoticevce ( uz sasluženije pojedinih službenika SPC- stim što treba napomenuti da su i ovi drugi imali svoj kler uz sebe ) i ostavio je ih  na nekoliko gomila. Kako i dolikuje neprijatelju i izdajniku.,

Dugo se nije znalo, tj nije baš bilo upitno spominjati, ali demokratske promene su dovele nove istraživače. Brojke varijaju kao i lokacije, mnoge se ni dan danas ne znaju. Jedna na koju nalećemo sa 120 na sat ovih dana je u Teznom polju ,otkrivena "slučajno" tokom pravljenja obilaznice autoputa oko Maribora. Istorijski gledano meni je u svemu tome interesantno, da tu gde se to dešavalo ljudi žive odvajkada, uključujući i pozno proleće 1945, i da baš niko nije video i znao šta se desilo? a? Vlast je vlast,a i led se prospe pred žetvu, zar ne?  Nego se onako poluglasno pričalo da su neki partizani iz Druge Majevičke oboleli "od partizanske bolesti"- što bi mi danas rekli PTSP ili vijetnamski sindrom, a oni pobožni "kao okajavanje greha " zbog nekih dešavanja iz rata.
Ćuti i nepitaj!

U petoj sam ,ne bih ni pitao nego prolazim u dane kulminacije nacionilastičkog onanisanja ( putovao sam baš taj vikend 13 do 16 maja ) pa gledam levo i desno da ne naletim na pogrešne neke. Očekivao sam i tablu Blajburg,a li na moje divno iznenadjenje, nema je na glavnom putnom pravcu.

Tu negde prođoh kroz čuveni Šentilj, baš se vidi da je ovde cvetao šverc komerc i ulazim u Austriju, prvi put kopnom. Bez nekih većih moralnih poteškoća odlučim da ne skrećem u Blajburg već se pripremih za esenciju K und K monarhije -Graz i Beč.

Ali donosim takodje odluke da zbog kartkog vikend odsustva ne zalazim u takve gradske veličine te ostavih da ih natenane i pojedinačno savladam i osvojim nekom drugom prilikom. Zadovoljavam se upisom u tefter raznih  kilometraža i potrebnog vremena, tako nužnih elemenata za buduća planiranja.
Priroda i put su sređeni, oseća se ipak razlika u standardu izmedju srednje i južne  Evrope, i malo pomalo na ulazu sam u Beč.

Mentalno sam pripremljen za gužvu, rutu i brojeve puteva koje treba da uhvatim ,imam u glavi i sliku terena i puteva i na moje veliko radovanje iz prve bodem pravilan put i izlazak na put za Budjeovice ( koji se razlikuje od autoputa za Prag, da mi ne bi sad pametnjakovići sa GPS, pametovali  kako treba da se ide ) .

Kada više nisam video Beč ui retvizoru skrećem u jedan objekat sa lepim parkingom, nastrešicom i ostalim elementima prijantnim za oko, uvo i stomak .
Bečka kafa, srčem i uživam. Sreća pa kiša pada već 500 kilometara te ne manjka lepog pogleda na stratuse, ali sam opušten adekvatno.

Vrlo brzo ulazim u Češku.
Kako znam kad je EU, pa nema granica? Dvojica loše skrivenih policajaca u civilu sede u Škodi pored puta u šumici i čekaju mrskog neprijtelja. Jeste adekvatan komentar ,kako sam to sve uspeo da vidim i jesam li siguran da su policajci u civilu, a ne nešto drugo, manje službeno a više intimno? Jesam, piše na vratima Škode.

Uto nalećem na prvo veće mestašce gde bih trebao da uhvatim neki sporedan put preko nekih sela do Budjeovica. Nije fora ići glavnim putem. Još je manja fora ići kroz šumu,

 biciklističkim stazama ,mada predivno izgleda ,ali lagao bih kada bih rekao da mi nije laknulo  kad sam izbio na trolejbuske kablove.
U gradu sam. Pratim kablove u nadi da ne idem na Depo trolejbusa i izbijam na železničku stanicu. Hotel je 200 m niz ulicu.

Ovi vozači renomiranih nemačkih autombila, što ne znaju kako nabosti hotel iz prve 653 km od kuće,  imaju u radnjama  GPS na popustu .Ko kupi najnoviji model GPS dobija lak za nokte gratis. Jer devojčica bez laka i GPS nema svoj prepoznatljiv identitet.


Stigao na vreme, stala kiša.
Lagano prema centru,

 da pronadjem ,šta za jesti i piti, i bicikl za sutra i prekosutra. Češka hrana mi je već odranije bila poznata , veprovy-znači svinjsko meso, a ostalo šta god da ture u tanjir dobro je. Ono što je specifično za Češke Budjeovice je da je to dom Budwajzera, s tim što postoji neko pravno formalno drndanje sa američkim nosiocima prava na ime. Ali je orginalan recept ime i sve ostalo porekla u blizini gradskog trga. Popijem dva uz ručak i konstatujem staru " sve dobre zemlje na ovoj planeti moraju imati viljamovku-inače ne mogu biti dobre. "  Imaju i Česi-Bečerovku. E gospodjice draga, auto sam parkirao. Družićemo se.

Budjeovice su relativno mali grad,

 ali za istočno evropske pojmove više nego dovoljan i kvalitetan.

 To je zona blagih ustalasanih brda, miliona hektara uljane repice, zelene šume, reke Vltave

 i piva. Mnogo piva. Ima i nekih muzeja i radnji sa suvenirima iz Kine za rusko tržište ali to ovi što koriste GPS naprave gužvu pa ne mogu ući da i ja kupujem...

..  kad se voli svoja zemlja onda je svejedno ko je "okupator" al se i dalje voli svoja zemlja


U turističkoj organizaciji pitam da preporuče nešto i gde da nadjem bajs.
Kaže lutkica, primer češke lepote i nežnosti, Potrefena Husa i objasni gde da iznajmim bajs.
Potfrefena husa sam naziv mi odma para uši- na naše to zvuči kao kuća koju je nešto potrefilo-nisam ulazio u dalja lingvistička istraživanja ali sigurno autori nisu mislili na to da je neko nešto potrefio.
Mada moram iskreno priznati da je mali broj ,ako uopšte, kvalitenijih i eksluzivnijih lokala od Potrefena Huse u kojima sam bio,jeo i  pio. U Češkoj to može i dostupno je. Recimo korektne cene-nije džabe al' taman.
Tražim meni, i prvo što vidim- Polewka . e ovo moram uzeti taman bile knedle od brokolija u jagnjećem loju.
Šta si jeo? ma neko polivanje...
Supa je u pitanju. Katjoni i anjoni na parove razbroj se.

Za one koje ne znaju češke večeri možda nisu opevane od strane Nobelovaca, kao nečije druge večeri i noći ali su po kvalitetu tog i višeg ranga. Mada upadju u oči sponzori i sponzorke. I kod njih ima Pinka samo se tako ne zove. Tu dolazim do teoretske postavke da količina Pinka zavisi do količine komunizma u nekom volumenu prostora direktno proporcionalno.

Jutro je, pijem kafu na Vltavi i razgovaram sa konobaricom ( ona ujedno radi kao agent za iznajmljivanje bicikala ) :
-Do you have basket for bici?
-Do I have what?
-Basket
-Basket ?, ne ponimaju...
-Korpa ,jebote
-Korpa, hahhahhha, evo ti korpa
- Zašto?
-Udata sam !
  Kad te neće....

 Al taj smeh kada smo ustanovili da korpa ima internacionalno značenje i taj češki i srpski osmeh . Sve pare Monte Karla!

Kao i svi turisti bez mozga i ja ću u Češki Krumlov, da pokažem kako sam pametan kako me interesuju kultura, istorija ,arhitektura, bar na godišnjem- nema veze što sam cele godine glup ako noć,bar ću an odmoru biti pismen.
Motam i izlazim iz grada, kao što sma rekao taj deo češke su blago valjajuća brda sa plantažama uljane repice

 i gustim šumarskim lugovima. Krajnje prijatno za oko i za voženje.
Prvo gde skrećem ja tajna avio baza češkog ratnog vazduhoplovstva. Veoma značajna u okvirima Varšavskog pakta a i šire. Na ulazu Spomenik

 i par tabli sa podsećanjima

 i neki ruski krš od aviona ( svi ruski avioni su krševi )

 . Baza je čuvena,  jer su u njoj češki instruktori obučavali nakon završetka drugog svetskog rata ,prvu grupu izraelskih pilota koji će kasnije aktivno učestvovati u stvaranju današnjeg Izraela, i generacije koje su dokazale i odbranile koncept da bez neba nema slobode. Da sad ne navodim pojedinačna imena, ali kreatori pobede u Šestodnevnom ratu kao i osnivači Izraelskog RV koje čuva slobodu svog naroda- što god o tome mislili naši idijoti iz Kopnene Vojske koji veruju da ima slobode bez neba.
Skidam kačket u znak poštovanja pametnijem i sposobnijem od sebe.

Aerodrom danas više ne funkcioniše u vojnom smislu - to i objašnjava kako sam ušao, koristi ga generalna civilna avijacija i mislim da nema redovnih avionskih linija. Preblizu je prejaka konkurencija, sindrom poznat iz naših krajeva.
Vraćam se na put. I cepam uzbrdo,pa nizbrdo, pa uzbrdo, pa na ulazu u Krumlov opasan uspon, nisam uspeo ceo da izmotam. 32 kilometra ali sam bio crkao. Već krenuo da razradjujem rezervni plan kako ću se ubaciti u bus ili u voz u povratku....

Prvi deo Krumlova u najkraćem rečeno, standardizovani ruski stanovi za vojna lica iz spomenute avio baze-čak ima i mural nekom od pilota i naziv naselja u tom kontekstu...
Ostajem prijatno iznadjen vazduhoplovnim konekcijama na putu od koga to nisam ni očekivao.

I stižem do podnožja starog grada. I tu na parkingu shvatim grešku. Milijardu kineskih i američkih turista u grupama, drže se za ruke ,standardno ide ispred vodič sa zastavicom oni kao ovce za njima sa skupim fotoaparatima, kažem ja sebi "majmune neopevani pa šta si očekivao, motao si 32 kilometra i umesto da si završio na nekom ribnjaku ili u kafiću na ulazu u Krumlov "Afrika Kilimandžaro", ne ti motaš još i onda naletiš na isprane mozgove??"

Parkiram bicikl, obidjem tzv turističku atrakciju,

koja je standardna, kao neki stari grad,

 sa prodavnicama suvenira, restoranima-turisti uvek vole da jedu na takvim mestima,

da imaju šta na fejsbuku postaviti i ja kreten koji nije skontao to pre puta i sebe poštedeo nerviranja.
Kao šlag na tortu počinje pljusak kiše.
Na autobuskoj stanici-Busevi do Praga kojih ima veoma često ne primaju bicikle, lokalnog busa do Budjeovica iz nekog razloga nema.
Uplašio se ,kao ću sad već je 5 popodne npr.
Kad poče lagano kiša da staje.
Krenem, ide. Opa Stignem do prvog prevoja onaj uspon je sada spust ,vau svi suponi u kontra pravcu manji svi spustovi duži. Tada i ukapiram Vlatava teče od Krumlova ka Budjeovicama.
Neuspešno stajem, u Kilimandžaru na kafu, na moju veliku žalost upravo zatvraju ali veoma ljubazni ljudi i koristim ovu priliku da potencijalnim turistima skrenem pažnju na lokal na put za Krumlov.

Pametnom Krumlov  i ne treba.
Trijumfalno i lagano umotavm u Budjeovice i skrećem na tajlandsku masažu.
Ko radi ?-pitam gospodju od 65 godina za pultom
Ja
Onda može- samo stare tajlandske babe znaju gde treba stisnuti i istegnuti nakupljenu mlečnu kiselinu. Mladje su dosta simplikovanije u svom ophodjenju prema mušterijama.

Tu noć u Potrefenoj husi , u meniju nakon polevke- Utopenci . Razmišljam šta bi moglo biti? Nešto je utopljeno,moj organizam iscrpljen od biciklanja sanja uštipke utopljenje u ulje i koso sečenu veprovinu... ne ,ne, mnogo suptilnije. Lučno nasečen luk, šangarepa u toploj vodi sa kuvanim kobasicama, začini-sve to u tegli,  hleb kao naš. Može!

Jutro kod gospodje za bicikla, srčem kafu. Oće kiša -neće kiša. Šta imam izgubiti,kada me ona već neće voleti bar da bajsujem. Razgovaramo o sledećeoj destiniciji. Hluboka na Vltavu . I tu ima jebenih američko/kineskih turista ali kaže gospodja oni ne idu biciklom pored Vltave po kiši. Uživaćeš kao u korpi juče, npr. A imaš Golf terene usput. Nemoj mi dvaput reći.
Staza biciklističko /pešačka pored reke van naselja i uredno da ne može biti urednije. Kiša samo malo pada-čitaj boli me uvo za kišu u takvom rajskom ambijentu.

 Motam i uživam pored reke. Nekoliko kilometara nizvodno brana i sistem kanala i preliva -marina i trening centar za kajak na brzim vodama.

 Bože kako jednostavno a dobro!

Mada prava avantura u stvari nije kajak na brzim vodama nego- skakanje u brzake samo u odelu i sa kacigom

pa te love dva buka niže,ako ne  podletiš ispod kamena. Ludo, burazeru, Ludo! restoran, smeštaj,priroda ,sve na jednom mestu-pravi vikend turizam i team bilding. Nude i mene-neka dosta sam mokar i od kiše.
Nastavljam uz reku, kad iza neke šumice

 opet neki sportski kompleks. Ni manje ni više nego  mini golf/ veliki golf i ostali tereni.

Silazim sa bicikla, i malo da razvijamo lične vrline. Ne kradi sam sebi-poene!

Opušten oduševljen prilazim Hlobovki na Vlatavu.

Na Brdu koje dominira nad rekom.

 Lepo izgleda nema gužve sa te strane sa koje ja prilazim -jer oni debilni turisti idu drugom rutom te tu osetim svu lepotu motanja bicikla izbijam na vrh-bez daha naravno.

Botanička bašta koja okružuje dvorac pravi primer prostorne arhitekture i za divno čudo mir i tišina.

Provodim predivan sat u okruženju,

čak i ulazio u delove koji s eneplaćaju i pod silnim utiskom od doline reke, golf terena lepote prilaza i samog mesta ni ne primećujem  one izveštačene sa fjesbuk fotoaparatima i zastavicama koje im osvetljavaju duhovni put. Zakonom ih treba zabraniti!
U samom mestu nalazim lep lokal u kome i ručam i pijem kafu, lokal za temu ima Indoneziju i Bali, ali je konobarica sušta suprotnost gospođi iz grada.
Otrpilike joj je komunikacija :
-" šaš popit' ?
-Oš jesti?
-Na!
-More,plaćate sa kartu ili s novci?

Dobro je da tebe nisam ženio.

U povratku zastajem ispred terena za bejzbol u zoni onog sportskog centra.

 Još igraju onu partiju koju su igrali kad sam prvi put naišao. Mali paradoks. Česi danas vole američke igre.

Za one koji slabije prate istoriju Česi su nekad bili u komunističkom bloku, ono istina ne baš  skroz voljno i oni smatraju to periodom okupacije, ali moje pitanje njima je vrlo jednostavno :
" jel Rus bio direktor Službenog glasnika? jel da da nije? "

" A Načelnik Generalštaba Čeh,takodje jel da? "
" a sudska vlast-ljudi sa državljanstvom čehoslovačke ,zar ne ?
  "I nije vam valjalo jer je bila Ruska okupacija? "

A vi potpisivali?
Pustite šuplju.

U Potrefenoj Husi pio neke pivske koktele, pa ni ne znam šta sam jeo. Nešto sa veprovinom.



Ujutro, napunjenih baterija krećem nazad. Noćna sam, treba stići.
Cepam bez zaustavljanja, obilazim Linz, plaćam dva tunela, jeste sve brže ali 15 eura za tunele, nije baš malo.
I udjoh u Sloveniju, a znajući da rade put Maribor-Zagorje smotam desno prema Ljubljani-Celju.
Kod Celja levo,malo gužva ali prodjem i shvatim da sam u dolini Save. Razmišljam Terme Laško za odmor ili napiti se vode u Krškom? Krško je krško a Laško je laško. I sama etimologija imena mi pomaže da lakše odlučim kada sam već tako pesnički raspoložen. Krško-Laško!

Veliki parking ispred hotela , i gospodja koja prodaje organske jagode za neverovatnih 6 eura kilogram. Gospodjo ne pušim već jedno sedam godina. Bolje a lepše jagode ima moj kum, ali se država nesretna potrudila da ne može ni jedan euro da izvuče po kili dok ti uzimaš 6.
Ali zloupotrebim je za informaciju da li odmarati u Termama Laško ili u Rimskim Toplicama koje su po tablama pravo ispred. Kaže Terme  Laško.
Objekat : metal- staklo iznad reke. Dobro uklopljeno. Na recepciji snimim obaveštenje ( na nemačkom #onokadsinezavisan ) "tajlandska masaža danas na ekstra popustu.

Na Spa recepciji,potvrdjujem svoje znanje nemačkog.
Gospođa koja radi, preda mnom koristi četiri jezika ( s tim što sam ubedjen da zna i slovenački -znači najmanje pet ) i izuzetno ljubazna ,kulturna i susretljiva. Pohvaljujem radno osoblje Termi.
Opet ista priča
Ko radi masažu?
Gospodja u ranim 60-im!
Ima termin?
Ima!
Vamos!!!

Sat vremena, sa pogledom iznad vode,

NEMA DALJE!

 i kao nov. Srknem neki crni čaj, da mi se podigne koncetracija i  taman na vreme da stignem u noćnu.

Skrećem u neku kuću pored puta, a pre Krškog, dobar južnajčki burek i trk na posao.
Vredno pomena, Boštanj i Sevnica pre Krškog ,rodno mesto gospodje Tramp.

Krško još nije puklo, što ne bih mogao reći za jednog našeg gastabajtera na graničnom prelazu.
Imao deset minuta pore posla da pomazim i nahranim psa.

U životu dovoljno. Ljubav nas gradi a nije obaveza.

.....nastaviće se...