Republika Srpska-Trebinje

Trebinje

Glava me bila zabolela. Bio, uslikao, imam i priču a nisam siguran da 'oću. Autocenzura je čudo. I nije sporno  šta ja mislim o tome.Sporno je šta bi drugi shvatili.  Uvek ima ko će da shvati  drugačije. Bilo bi i previše, da sam napisao šta sam mislio. A pisao bih ili bih razmišljao o tome  da mi nije palo na pamet da pišem serijal o RS. Kao i uvek do sada , moj anđeo čuvar, Republika Srpska.


Prva krivina sa koje se ne vidi  more.



 Ne treba ni sumnjati. Ko bi nama dao nekretnine koje se mogu dobro uvaljati? Verovatno se more i vidi sa neke tačke na okolnim brdima ali na putu ,e to već ne može.

Put nastavlja kroz klasičan hercegovački krajolik. Kamen ,makija i Sunce. Vrelo je. Ulazimo u grad. Vozim negde. Prepoznajem kasarnu, sedište elektroprivrede,dakle tu smo.





Platiću parking ,ovo su moji ,verovatno nije ni skupo. Marka, koliko god hoćeš!
Idemo prema centru. Prvi utisak,dobro je, ali i gužva.



Izbijamo na centralni trg.Vau! Koliko turista ?Stotine,sa vodičem ,japanci poslagani kao sardine, engleski penzioneri i nemački špijuni. Izmedju ostalih.



Šetamo kroz masu. Pijaca. Tu mi klikne,smokve za slatko.Gajbu po ceni od kile, ako uporedimo sa prethodnom cenom.



Nosim smokve u auto. Brišem znoj sa čela.  Nazad na trg.Gledam spomenik. Dučić oslobodiocima iz 1918.



Ne mogu da odolim a da ne spomen Dučića. Njega kao pisca i diplomatu ne treba posebno predstavljati,tj ne bih bar ja to trebao da radim,jer nešto nisam baš siguran da sam čitao njegova dela,ali zato me uvek oduševljavaju dve kafanske priče vezane za pesničko diplomatsku legendu. Zgrada ambasade Republike Srbije u Budimpešti. Objekat prvorazredan a lokacija ne može jače. Zaradio Dučić i poklonio Kraljevini. Zaradio? Pa vlasnik kuće bila Dučićeva cura, ili kako bi konzervativni kritičari rekli pesnikova muza, malo liberalniji bi citirali njenu ogromnu ljubav prema pesniku,a mi realisti bi pitali, " šta si joj uradio kad ti je takav objekat poklonila,brate Jovane?" .

I druga ,u Lisabonu,1941,Kraljevina kaputulirala, Kralj izbegao, država i sistem se raspali, a brojne jugoslovenske diplomate iz Zapadne Evrope beže pred  nacističkom najezdom. Medju njima i Dučić i Crnajnski. Šta će kako će,čuju vest da Portugalci dozvoljavaju svakom da se ukrca na brod za SAD ako ima kod sebe 4000 dolara. Kaže Dučić Crnjanskom :" Šta da ti kažem ,trebao si uštedeti negde tih 8000 dolara!" Crnajnski imao i ženu sa sobom. Ne možeš biti dobar i bogat, jel da Jovane?

Tj imaju tri spomenika oslobodiocima. Našli i ovaj 1941-1945

 

Treći nismo našli. Ali ne znači da neću spomenuti. Srđan Aleksić ,trebinjac koji je podvukao crtu,između sebe i svih  ostalih.



Spomen ploča iz prolaza koji nosi ime heroja u Pančevu.
Istorija se ponavljala.
Kao da nije dovoljno što je priroda surova i negostoljubiva. Nego i neprijatelji svaki put.

Voda iz česme kao led. Prija.




Ulazimo u turističku organizaciju. Gde piju loaklci kafu? Ili da preformulišem. Gde nema turista? Tražimo.Ništa posebno.
Forsiramo reku.
















Motamo se okolo. Super,ali pije nam se kafa. Spolja gledano obećavalo je.



Underground. I muzika uživo u po bela dana.

Trebinje, večno te volim zbog tih pola sata.Dobar espreso,još bolja muzika uživo,



Posle kafe još malo obilazimo. Tražimo Anđelkin prozor. Ona Anđelka iz RTS TV serije "Ranjeni Orao". Gde su piloti tu su i dobre žene,a gde bi to sve moglo i da se  nađe osim u Hercegovini?





po starom gradu,





Idemo dalje. Od onih para što nije pomogao Crnjanskom deo je ostavio za objekat ipo. Dučiću ,još jednom, svaka čast. Vidi se ali treba kolima stići do gore. Srećom nakon rata Španski kontigent SFOR-a bio lociran u Hercegovini,pa ih ima onih koji znaju i kastiljanski,

Vamos a iglesa?
Tamos,tamos,

inače teško bi se snašli, da smo se oslanjali na ćirilične natpise.
Usput,




Gore idemo,




Uspon ,ništa posebno, ali zato  pogled sa vrha,







Hercegovačka Gračanica,preneseni posmrtni ostatci Dučića,po osnovu pesnikovog testamenta.















Kompleks izgleda baš fino, lep primer kako se može napraviti i kod nas a da bude fino ,uredno i sređeno. Jednina senka na posetu je buljuk posetilaca koji je izašao iz jednog autobusa. I nije sporan buljuk tih izletnika,već smisao njihovog okupljanja. Ženski aktiv neke parlamentarne stranke na izletu pred izbore. Tu na vrhu kad smo se vratili do parkinga,pored nas parkiran SAAB 900 iz 85. Dvojica automobilskih entuzijasta iz Švajcarske, putuju Evropom, i uživaju. Morao sam da porazgovaram sa istima. Vole SAAB-ve kao i ja. Avion ili auto,tiotalno nebitno, bitno da je SAAB. Dozvolio sam i da slikaju svoj auto pored toyotice. Zahvalili se na ukazanoj časti.

Idemo dalje, ako se neko sluičajno pita kako izgleda Hercegovina,






 Bilećko jezero,




Gatačko polje i Gacko,



Iznad Gacka na putu ka Čermernu,



neko jezero,



Čemerno.mesto i prevoj na 1293mnv. Koji mesec ranije ovde je bilo 4m snega a situacija je tokom ciklona Gabora bila najblaže rečeno katastrofalna. Helikopterski Servis  RS je opravdao svoje postojanje na ovom mestu.



Zelengora levo ,Volujak desno. Grupacija najviših planina u RS. Iza ,ne vidi se na slici Maglić,najviši vrh Republike Srpske 2386m ( po vazduhoplovnoj karti).

 

a  kad već spominjemo Republiku Srpsku,



Dok bude balvana biće i nas. Na vlasti ili u  šumi,totalno nebitno.

Die kerosinzuschlag

Obećah da će biti koja reč na blogu i o  vazduhoplovstvu i o politici . Pa mora,kako bismo živeli bez toga? Ono što vam je prvo palo na pamet,možete zaboraviti, jer ne bavimo se dnevnom politikom.To ostavljamo članovima Partija.

Smatram da je društveno odgovorni  kapitalizam , majka svih društveno političkih ustrojstava. Retki ga imaju i postižu ali smatarm da je krajnji rezultat vredan rada i truda. Te ga stoga ovde i pojašnjavam.

....Pre neki dan naiđem na tekst koji ukratko objašnjava razliku. Ovom prilikom se zahvaljujem uredništvu sajta preferente i novinaru koji je objavio osnovni tekst g. Álvaro Alcocer, La secreta formula

Ugrubo prevedeno,

Kontrola troškova kojim se postiže veća konkurentnost roba i usluga ( karata ) što u pomenutom slučaju dovodi do značajne prednosti nad konkurencijom, na najbolji način objašnjava odakle Ryanair-u 500 miliona eura godišnjeg profita,

1.Troškovi goriva po prevezenom putniku:
                                             Rayanair      27 EUR
                                             Easy              47 EUR (67% više)
                                             Air Berlin     99 EUR ( 262 % više)

2.Troškovi prihvata i otpreme vazduhoplova i  putnika na aerodromima po prevezenom putniku:
                                            Rayanair       8 EUR  
                                            Easy              18 EUR
                                            Air Berlin     26 EUR

3. Troškovi reklamiranja i prodaje po prevezenom putniku :

                                             Rayanair      2 EUR
                                             Easy              6 EUR
                                             Air Berlin     31 EUR

4.Troškovi radne snage po prevezenom putniku:
                                            Ryanair        5 EUR   
                                            Easy              8 EUR
                                            Air Berlin    14 EUR

Napomena: u stvari samo polovina  potrebne radne snage je zaposlena stalno ( ostali samo kad ima posla i koštaju 16,2 EUR po prevezenom putniku,što još više ukazuje na ekonomičnost poslovanja )

5. Troškovi vlasništva nad flotom vazduhoplova po prevezenom putniku :
                                             Ryanair      6 EUR
                                             Easy            8EUR
                                             Air Berlin   20 EUR

I ko zna šta još što u ovom tekstu nije napisano. Ja bih samo dodao da je  direktan/indirektan  trošak koji Ryanair ima kao posledicu udesa/nesreća/otkaza i svega ostalog što narušava bezbednost vazdušne plovidbe daleko najniži u evropskim okvirima. Verovatno i u svetskim. Matematički govoreći, limes teži nuli.

E toliko o tome kako treba.
Ovako,

fotogarfija preuzeta sa sajta, http://www.online-utility.org/image/gallery_credit.jsp?title=Ryanair

Republika Srpska-Prijedor

Republika Srpska -Prijedor

Teško je objansiti zašto čovek pije kafu sa nekim,ili zašto mu  nečije razmišljanje daje inspiraciju. U razgovoru sa koautorom ovog bloga, Đoletom, dođemo na ideju da predstavimo nizom reportaža i zemlju u kojoj živimo.  Verujem da će Srbiju imati ko to još bolje da uradi, ako zafali dodaću, ali mi pade na pamet da Republika Srpska ima šta da pokaže,a da ja imam neke već pripremljene fragmente iz života i rada. Kako bude vreme prolazilo širićemo se ka ideji da predstavimo najveći broj skrivenih i manje skrivenih kutaka ,ovog po svemu veoma specifičnog geogarfskog prostora.

Priču započinjem u Prijedoru, drugom po veličini gradu u Republici Srpskoj. Industrija,rudarstvo i Kozara,ali kakav bih ja bio vazduhoplovni pomorac da ne pogledam stvari iz drugog ugla. Pored onolike Kine ko još radi u fabrici? Osim toga i narodna vlast ima smatranje da je lakše uvoziti nego proizvoditi. Kada bih ja sad pisao o fabrikama i slično ne bih bio na liniji  opšteg narodnog jedinstva i jednoumlja  koje nam je potrebno u ova teška vremena.  Srećom pa stiže poziv za Blanik Kup na aerodormu Urije. Idealno. Sad imam o čemu i pisati.

Ja iz noćne, zapet kao puška,lagano četvrta/ peta i tu smo. Još uvek je rano jutro.Vikend.  Čitaj nema gužve na putu a u gradu mir i tišina.Nisam prvi put ali ostajem iznenađem generalnom sređenošću grada . Red, rad, disciplina. Zna se ko je gazda.

Prijedor leta gospodnjeg 2011, izgleda otprilike ovako:



A u ovom kadru se vide jedine dve zgrade, koje nisu sređene ,verovatno čekaju adekvatne kupce,



Uglavnom nakon obilaska centra grada, zaputim se iskusno ka reci Sani, da popijem kafu.
Moram priznati da skoro nisam uživao u jutarnjoj kafi kao to jutro na obali Sane.





Nek nam milenijumsko oko traje onoliko koliko je i gradjeno .

Uživanje brzo prođe,vratićemo se reci malo kasnije, i  zaputih se ka aerodormu.
Aerodrom slavne prošlosti i još svetlije  budućnosti,





Avioni ,jedrilice i najmlađi gosti ovog skupa, su bili spremni i pre zvaničnog otvaranja,

 

Nakon toplog dočeka, kafa i uz kafu, ceremonija otvaranja. Dve minsitrice iz Vlade RS i potpredsednik opštine Prijedor su izneli zadovoljstvo učešćem u ovakvoj manifestaciji, kao i opredeljenje Vlade RS da podstiče razvoj civilnog vazduhoplovstva i sportskog nadmetanja.







Pehari i medalje namenjeni učesnicima,

 

I počinje takmičenje u preciznom sletanju.  Za manje upućene poenta  takmičenja je da se jedrilica odšlepa recimo na  poziciju niz vetar  ,tu se otkači,na jedno 150 do 200 m visine, zatim formiranje školskog kruga te sletanje. Sletanje treba da se izvrši na sledeći način: Prednji točak mora prvi da dodirne zemlju unutar obeleženog prostora, jedrilica ne sme  tokom protrčavanja da udari nosom,da udari krilom,niti da bočno izađe iz okvira koji su obeleženi na zemlji. Recimo kao sletanje na nosač aviona. Na sredini polja za sletanje je nulta tačka od koje se meri, udaljenost do potpunog zaustavljanja .Odstupanje od ovih i drugih pravila povlači za sobom diskvalifikaciju i/ili dodatne poene.

Osim klupske Utve-75 za šlepanje je bio zadužen i Pa 18 iz Tuzle, pa se nije čekalo na punjenje i ostalo.Sve u svemu letački i vanletački deo takmičenja je bio organizovan za svaku pohvalu,iako je napolju bilo prijatnih 40 stepeni Celzijusa.

Izvlačenje startnih brojeva,

Tuzlanski Pajper,

Startna pozicija,

Poslednje pripreme,

 

 Izviđanje meteo situacije,

i početak,

 

pozicija niz vetar,

 

za "brucu",

Ako sam dobro upamtio,pobedničko sletanje,

 

ili možda ovo? ,

Sve u svemu, ekstra zanimljivo, bilo je i dosta diskvalifikacija,tj grešaka, a pobedio je takmičar iz Tuzlanskog Aero Kluba.

 

Na kraju bih istaknuo učešće mog kolege kontrolora letenja  iz Sarajeva,uz jednu standardnu konstataciju,da je naš kolega pokazao zavidno znanje i leteačko umeće a to što ga je sudija diskvalifikovao,jer je naš cenjeni  kolega sleteo samo jedan metar pre polja, nek ide na dušu i sudiji i predsednicima udruzenja KL ,jer dozvoliti da sudija ne obrati pažnju na našeg kolegu je stvarno nedopustivo.

 

 

Nakon letačkog dela, usledilo je sređivanje rezultata ,dodela medalja i ostalo ,čemu nisam prisustvovao jer mi je palo na pamet da ispitam glasine da je Sana "kod Mlina" božanstvena.

Nema raja,bez vodenog toka.
Sat i po sam proveo u prirodnom džakuziju.

 

Na kraju još par slika iz kategorije "neraspoređeno"



3D fotoaparat,

Fićo na col tablama,

 

Vraćam se kući,lagano a na cd-u:

 

 

Dan iz kategorije full fullova.