89-92
Iz ovog dvorišta sada već davne 89 sam krenuo. I tog jutra krećem. 0522, na satu.
Dokaz kada sam na pumpi ,da ne bude posle nema šanse.
Republika Srpska u rano jutro.
Ruta standardna, kusturicini filmovi, Han Pijesak-Sokolac-Sarajevo, tu vršimo prvu kontrolu put-brzina- vreme ,
i u minut pre deset stižem.
Iskusno se parkiram na Bulevaru, i Bulevar sam po sebi. Nevidljiva granica.
Spuštam se pored Zidića i u jednom dahu i koraku stižem do hotela.
Minut dva i već sam u IV-D. Neke ljude nisam video i više od dvadeset godina.
Preskačemo upoznavanje ,to smo uradili u Baškim Vodama 89, i odmah krećemo.
Da osvežimo sećanja.
Ruta Stari grad- Rondo-Beli breg-Ekonomska škola-Partizansko groblje- pa druga strana.
Realno govoreći znao sam šta me čeka, jer kako radim u RS onda se i sve mostarske priče znaju. Ali moram priznati da me je iznenadio prvi deo tzv Zapadnog Mostara. Sređeno. Izdvojio bih Španski trg. Suludost rata za Jugoslovensko nasleđe, se vidi na spomeniku poginulim Španskim vojnicima. Sa strane stoje ugravirani amblemi jedinica koje su učestvovale u mirovnoj misiji. U oko mi zapalo neka brigada iz Seute i naravno legija iz Meljilje. Španci i Marokanci zajedno držali taj južni sektor,crnajk da nema dalje. Dokaz sve ludosti i bezidejnosti 90-ih na Balkanu.
Rondo, ime sve kaže,
Uto stižemo do stadiona. Kako potičem iz porodice fudbalskog funkcionera , ovo jako dobro zvuči , stadion FK Velež je za mene 89 bio atrakcija. Imati mogućnost gledati utakmice prve lige. VAU! Pa samo za to je vredelo ići u Školu. Letenje mu dodje kao današnji GRATIS po suprmarketima. Od velike četvorke sam gledao Partizan i Zvezdu, s tim što ću Partizan pamtiti i po činjenicu da sam uspeo da pobegnem desnom ulicom ,a Zvezdu jer sam bežao levom ulicom. Sama činjenica da pišem ove redove je dokaz pravovremenog napuštanja stadiona kod vođstva gostiju.
Ekonomska škola je tu gde je i bila.
Idemo dalje, partizansko groblje.
Nalećemo na dvojicu turista. Jedan Nemac ,provali smo ga ,nosi majicu sa slikom Josipa Broza, maskirao se, i jedan Englez. Sve sam im objasnio. Najači sam sam sebi bio kada sam im objasnio da je Orao ( J -22) u stvari isti Tornado.,a da je Britanski Hawk, u stvari loša kopija četvorke. I oni ljudi pitaju,ono što bi svako normalan pitao, "Jel se to neko stidi antifašističke prošlosti kad je takav monument zapušten?" Bitno je da oni koji su ga zapustili sebi ne postavljaju takva glupava pitanja.
Pogled na grad,
Idemo na levu obalu.
Deset godina sam čekao da proverim jednu priču. Jeste tako, kako je bilo objašnjeno.
Dalje nema javnih komentara.
Turista kao u priči. Gužva.
Najvrednije spomena, kafić ,zaboravio mu ime, Željko Samardžić što je držao.
I tako par "slatkih slika " sa godišnjeg.
Skup ispred Škole je u 5. Imamo još dovoljno vremena. Idemo na Bunu. tj izvorište reke Bune.Put vodi pored aerodroma, i za one koji ne znaju aerodrom jeste sa desne strane puta ,ali kad se ide na Bunu, a ne na more.
Kafa u prijatnom ambijentu i pravac Škola.
Mada se po natpisu na tabli i ne bi dalo tako zaključiti.
i laganim korakom,
gornji red,prva dva sa leve strane, broj sobe 71 od 89-91 i 72 91-92
kuhinja,
poraslo drveće,
Ulaz U Hram avijacijske nauke. Najfascinantnije mi je bilo,je da je sve ostalo kako je i bilo napravljeno 60 i neke. Osim što je skinuta bista drugu Josipu,to je onaj lik sa majice onog ranije pomenutog Nemca,nema ni telefonske govornice. Pregazilo ih vreme.
Malo nešto stolarija promenjena, garant se neko upucao za procenat, ali mermer i kamen stoje .
XXIX klasa VVG,dvadeset godina kasnije. Tačnije rečeno na ovom mestu postrojena zadnji puta 27 .03.1992 u prepodnevnim satima.
Ovo mi je jedna od najdražih slika i najdražih mesta i dok sam bio u Školi. Mali je broj na svetu škola koje su imale jedan pored drugog otvoreni i zatvoreni bazen, i da još otvorei ima skakaonicu 3 i 5 metara. Glavu na panj da sam skočio bar hiljadu puta sa gornje platforme.
oba bazena u kadru,
E ova slika ima objašnjenje. Pretenciozno bi bilo reći da sam bio poslednji koji se preko ograde vratio na povečerje, ali recimo da bi politički bilo korektno reći da sam bio u grupi poslednjih koja je tuda ušla. 26.03.1992 oko 21 45 naprimer. Ostaviću prostora matematičkoj verovatnoćui da je neko kasnije stigao od nas, ali u tom autobusu smo bili samo nas nekoliko iz III D. Da ne navodim imena, mogla bi se nekome karijera urušiti. Ovaj potez se mnogo lakše izvodi sa 17.
Škola sa zadnje strane,
Stadion, tribine i u onoj hali su sklapali Orlovi i Galebovi,ako me sećanje služi.
Ajd što smo bili najbolje odeljenje u jednom dužem vremenskom periodu,i ajd' što je najviše ljudi u našoj generaciji na Akademiji došlo iz D odeljenja, i što je najviše pilota i vazduhoplovaca poteklo iz D odeljenja, ali što nas je najviše došlo na 20 godina mature, e toje već za sliku.
Večera uz prisutvo dva profesora Škole, prof Aleksandra Bošnjaka i prof. Pece Asima ,koji je bio ujedno i naš razredni te 91/92 , i još malo slobodnog prostora da se dopune sećanja.
I sutradan svako svojoj kući.
Na usponu poslednji pozdrav najaviajcijskom gradu iz "Zapadne perspektive".
Do skorog viđenja,
Iz ovog dvorišta sada već davne 89 sam krenuo. I tog jutra krećem. 0522, na satu.
Dokaz kada sam na pumpi ,da ne bude posle nema šanse.
Republika Srpska u rano jutro.
Ruta standardna, kusturicini filmovi, Han Pijesak-Sokolac-Sarajevo, tu vršimo prvu kontrolu put-brzina- vreme ,
i u minut pre deset stižem.
Iskusno se parkiram na Bulevaru, i Bulevar sam po sebi. Nevidljiva granica.
Spuštam se pored Zidića i u jednom dahu i koraku stižem do hotela.
Minut dva i već sam u IV-D. Neke ljude nisam video i više od dvadeset godina.
Preskačemo upoznavanje ,to smo uradili u Baškim Vodama 89, i odmah krećemo.
Da osvežimo sećanja.
Ruta Stari grad- Rondo-Beli breg-Ekonomska škola-Partizansko groblje- pa druga strana.
Realno govoreći znao sam šta me čeka, jer kako radim u RS onda se i sve mostarske priče znaju. Ali moram priznati da me je iznenadio prvi deo tzv Zapadnog Mostara. Sređeno. Izdvojio bih Španski trg. Suludost rata za Jugoslovensko nasleđe, se vidi na spomeniku poginulim Španskim vojnicima. Sa strane stoje ugravirani amblemi jedinica koje su učestvovale u mirovnoj misiji. U oko mi zapalo neka brigada iz Seute i naravno legija iz Meljilje. Španci i Marokanci zajedno držali taj južni sektor,crnajk da nema dalje. Dokaz sve ludosti i bezidejnosti 90-ih na Balkanu.
Rondo, ime sve kaže,
Uto stižemo do stadiona. Kako potičem iz porodice fudbalskog funkcionera , ovo jako dobro zvuči , stadion FK Velež je za mene 89 bio atrakcija. Imati mogućnost gledati utakmice prve lige. VAU! Pa samo za to je vredelo ići u Školu. Letenje mu dodje kao današnji GRATIS po suprmarketima. Od velike četvorke sam gledao Partizan i Zvezdu, s tim što ću Partizan pamtiti i po činjenicu da sam uspeo da pobegnem desnom ulicom ,a Zvezdu jer sam bežao levom ulicom. Sama činjenica da pišem ove redove je dokaz pravovremenog napuštanja stadiona kod vođstva gostiju.
Ekonomska škola je tu gde je i bila.
Idemo dalje, partizansko groblje.
Nalećemo na dvojicu turista. Jedan Nemac ,provali smo ga ,nosi majicu sa slikom Josipa Broza, maskirao se, i jedan Englez. Sve sam im objasnio. Najači sam sam sebi bio kada sam im objasnio da je Orao ( J -22) u stvari isti Tornado.,a da je Britanski Hawk, u stvari loša kopija četvorke. I oni ljudi pitaju,ono što bi svako normalan pitao, "Jel se to neko stidi antifašističke prošlosti kad je takav monument zapušten?" Bitno je da oni koji su ga zapustili sebi ne postavljaju takva glupava pitanja.
Pogled na grad,
Idemo na levu obalu.
Deset godina sam čekao da proverim jednu priču. Jeste tako, kako je bilo objašnjeno.
Dalje nema javnih komentara.
Turista kao u priči. Gužva.
Najvrednije spomena, kafić ,zaboravio mu ime, Željko Samardžić što je držao.
I tako par "slatkih slika " sa godišnjeg.
Skup ispred Škole je u 5. Imamo još dovoljno vremena. Idemo na Bunu. tj izvorište reke Bune.Put vodi pored aerodroma, i za one koji ne znaju aerodrom jeste sa desne strane puta ,ali kad se ide na Bunu, a ne na more.
Kafa u prijatnom ambijentu i pravac Škola.
Mada se po natpisu na tabli i ne bi dalo tako zaključiti.
i laganim korakom,
gornji red,prva dva sa leve strane, broj sobe 71 od 89-91 i 72 91-92
kuhinja,
poraslo drveće,
Ulaz U Hram avijacijske nauke. Najfascinantnije mi je bilo,je da je sve ostalo kako je i bilo napravljeno 60 i neke. Osim što je skinuta bista drugu Josipu,to je onaj lik sa majice onog ranije pomenutog Nemca,nema ni telefonske govornice. Pregazilo ih vreme.
Malo nešto stolarija promenjena, garant se neko upucao za procenat, ali mermer i kamen stoje .
XXIX klasa VVG,dvadeset godina kasnije. Tačnije rečeno na ovom mestu postrojena zadnji puta 27 .03.1992 u prepodnevnim satima.
Ovo mi je jedna od najdražih slika i najdražih mesta i dok sam bio u Školi. Mali je broj na svetu škola koje su imale jedan pored drugog otvoreni i zatvoreni bazen, i da još otvorei ima skakaonicu 3 i 5 metara. Glavu na panj da sam skočio bar hiljadu puta sa gornje platforme.
oba bazena u kadru,
E ova slika ima objašnjenje. Pretenciozno bi bilo reći da sam bio poslednji koji se preko ograde vratio na povečerje, ali recimo da bi politički bilo korektno reći da sam bio u grupi poslednjih koja je tuda ušla. 26.03.1992 oko 21 45 naprimer. Ostaviću prostora matematičkoj verovatnoćui da je neko kasnije stigao od nas, ali u tom autobusu smo bili samo nas nekoliko iz III D. Da ne navodim imena, mogla bi se nekome karijera urušiti. Ovaj potez se mnogo lakše izvodi sa 17.
Škola sa zadnje strane,
Stadion, tribine i u onoj hali su sklapali Orlovi i Galebovi,ako me sećanje služi.
Ajd što smo bili najbolje odeljenje u jednom dužem vremenskom periodu,i ajd' što je najviše ljudi u našoj generaciji na Akademiji došlo iz D odeljenja, i što je najviše pilota i vazduhoplovaca poteklo iz D odeljenja, ali što nas je najviše došlo na 20 godina mature, e toje već za sliku.
Večera uz prisutvo dva profesora Škole, prof Aleksandra Bošnjaka i prof. Pece Asima ,koji je bio ujedno i naš razredni te 91/92 , i još malo slobodnog prostora da se dopune sećanja.
I sutradan svako svojoj kući.
Na usponu poslednji pozdrav najaviajcijskom gradu iz "Zapadne perspektive".
Do skorog viđenja,
Нема коментара:
Постави коментар