Februarska trilogija ....niti će ikad i biti!

Febrauarska trilogija

...niti će ikad i biti!

Bogu hvala te nema direktnog leta iz Beograda za Iberijsko poluostrvo,te naš čovek bude jednostavano prisiljen na presedanje,što se može pokazati i kao jako zanimljivo,na pojedinim svetskim aerodromima u koje naravno spada i Ženeva.

Pažljivom čitaocu neće promaći detalj da je početak identičan početku jedne druge reportaže. A i zašto bi bio drugačiji kada se ništa nije promenilo?

To na kraju dana i ne mora da bude toliko tragično jer nas takve pozicije dodatno otvaraju ka nekim drugim opcijama koje bi u normalnom sistemu bile nepotrebne i samim tim i neotkrivene.Radoznalost je ono što nas pokreće a ne konzervativizam.

Polazeći od dva osnovna problema, stići na Iberijsko poluostrvo a da to ne košta previše, vrlo brzo su se iskristalisale dve opcije kao najednostavnije i najefikasnije. Ženeva ili Milano. Preko Milana sam već išao ,voleo bih da vidim nešto što nisam, a uzevši u obzir činjenicu da je u Ženevi prijatelj sa porodicom, jedan mejl je diskvalifikovao Milano u odlasku.
  
Stara ljubav zaborava nema. Proverim kartu na novotvorenoj liniji Beograd -Ženeva i shvatim puni smisao konstatacije da konkurentnost a ne protestantska etika pokreću kapitalizam . Ja volim da letim Swiss-om. Ima tu nešto elegantno, neobjašnjivo jer iako je firma u vlasništvu Lufthanse postoji razlika kako u  nivou usluge tako i u opštem utisku.
Vreme u Beogradu super, ponadam se da ako tako ostane i do Ženeve, eto o jednom trošku i Materhona i Mon Blana,pošto bi prema meni dostupnim informacijama avion trebao proći između ta dva vrha.
Nakon Istre bilo mi je jasno da je moja ideja o "poseti" dva najlepša i najznačajnija evropska vrha pusti sanak. Oblaci prekrili kompletne Alpe i Dolomite,a kapetan veselo najavio nevreme u prilazu za Ženevu.
I sve bi prošlo nezanimljivo, da nevreme iznad Ženevskog jezera  nije bilo kvalitetno. Prvi put u životu ,nakon nekoliko stotina letova ,mi grom pukne u avion. A moje sreće! Uvek sam mislio da su samo drugi miljenici sreće. Ovaj put sam ja bio blažen. Nema ništa lepše nego kad grom pukne po sred motora. Još da je motor stao,kako bi to dobra priča za blog bila. A naročito jedna gospođa koja je sedela pored mene i još jedna malo starija, koja se setila da joj muž sahranjen baš tu pored aerodroma u Ženevi. Neke se stvari ni Mastercard-om ne mogu kupiti.
Sletanje i sve što sledi i vrlo brzo smo u  stanu kod prijatelja.
Švajcarska k'o Švajcarska. Na prvi pogled sve funkcioniše kao švajcarski sat. Mada sam već znao da postoje i rupe u Švajcarskom siru, takodje.

Narednog ,mamurnog jutra, krećem hrabro sam po Ženevi . Lagana prepodnevna šetnja. Tu na izlazu iz zgrade  setim se priče kako u Švajcarskoj otpad mora da se razdvaja i slaže na odgovarajuća mesta a ako se ne razdvoji onda moraju da se kupuju neke propisane kese koje koštaju "sačuvajBože" ,kao i sve ostalo . Mesto za odlaganje otpada  izgleda ovako,

Posle mi je objašnjeno da baš u kantonu Ženeva ne važi do kraja taj pravilnik o  prerskupim kesama . Švajcarski sir.
Odmah iza još jedan čisto švajcarski specijalitet. Dnevna karta za gradski prevoz je 10 franaka, ali ako se kupi karta koja važi posle 9 ujutro onda je 8 franaka.  Nije mi blo teško da odspavam malo duže to jutro.
"Siđi na Stand-u i cepaj" Tako i uradim. Stanica neposredno pred reku . Boja joj je hladna, i to bez dvoumljenja. Ženeva je locirana na mestu gde Rona ističe iz Ženevskog jezera.

I tu na mestu gde ističe reka iz jezera imaju i rečna ostrva na kojima ima objekata različite namene a meni je najviše privukao pažnju lokacija neke banke iz Abu Dabija. Živo me interesuje kolika je kirija. O cenama ostalih nekretnina,malo kasnije.

Dalje uz reku,

Dan je relativno loš,niska oblačnost, rosi,hladno neko bi rekao "pa tako je u celoj zapadnoj Evropi, nigde sunca da te ugreje" ali tek sam krenuo u obilazak. Ako izuzmemo razmišljanje o ceni nekretnina u kojoj se nalaze pojedine Banke, sve više gledam i razmišljam o Jet D Eau. To je najprepoznatljiviji znak Ženeve. Mlaz vode koji izleće pravo u vis i čija je elementarna namena bila da pročisti vodu u jezeru a kasnije postala atrakcija i prepoznatljiv znak je iz kategorije "mora se videti" .Izbliza pa koliko da bio mokar posle.  I onako sam već ovlažen meteo situacijom.
Prošao sam nebrojeno puta i pored fontane na Adi Ciganliji ,kojoj takodje nije pera odbiti, ali je ova impresivnija. Deluje jače. Na samom doku koji vodi od obale imam par zanimljivih detalja kao što je tabla sa osnovnim tehničkim detaljima i trigonometrijska sprava kroz koju je moguće izmeriti visinu vodoskoka tog trenutka. Sama visina varira u zavisnosti od niza faktora a taj dan sam izmerio 130m.

Nažalost ugao slikanja ,i sposobnost samog fografa nisu dorasli trenutku i lokaciji.  Ružan dan je značajano uticao na opšti utisak ali par detalja na obali mi je ipak govorilo da su jezero,grad i okolina kvalitetni. Da nije tako ne bi bilo skupo i ne bi niko imao jedrilicu na obali jezera. Išli bi negde drugde. Bar oni imaju mogućnost izbora. Samo sam razmišljao ,nisam pitao koliko košta , ali bih rekao po činjenici da je parking i garaža za auto i/ili avion bezobrazno skupa ,da je jedrilica ili neka manja jahtica pravo bogatstvo. Ne toliko plovni objekat koliko parking za isto. Svako mesto na obali jezera ima manje ili veće marine ali nema preterano luksuznih plovila,ili ih bar ja nisam video.

Vrlo brzo napuštam promenadu uz tu desnu obalu,da je tako nazovem, i uvlačim se u bočne ulice. E tu smo već u pravoj Švajcarskoj. Banke, skupi restorani, butici sa malo jačom robom i cenama,imigranti, sve brate po redu.  Kad sam već tu ajde da udjem u moju  Banku, da sada ne iznosim ostale detalje vezano za moju i njihovu poslovnu saradnju. Mada bih morao reći ,radi zaštite ličnog integriteta da sa Bankom nisam razmenjivao novac već e- mejlove i to na moju inicijativu. Odgovor je bio stilu, ..."naši odnosi sa klijentima počinju sa milion franaka,a Vama verovatno treba polica sa marmeladom u supermarketu... " ali su ipak odgovorili na moje suvisle upite i što se mene tiče to je reper poslovnog ponašanja i odnosa. Tako treba a ne kao pojedini lokalni menadžerčići u našim bankama koji na pitanje Kako? i Zašto? odgovaraju sa "Poslovna politika..." ,...otiću ću predaleko od teme. Uglavnom udjem,kad ono redovi. Ja sam mislio da redovi postoje samo u srpskim penzionerskim gradovima. kada ono u mojoj Švajcarskoj Banci. Kasnije popodne saznam da je sistem organozovan baš na način da se stvaraju redovi. Jedan ako ima ispred tebe na šalteru to znači pola sata čekanja. Dobio sam noćne more kada sam shvatio da i u Švajcarskoj ljudi stoji u redovima ispred bankomata! To je bilo previše i za mene. Izadjem napolje predjem reku i uptim se ka Botaničkoj bašti. Odoh da se relaksiram. E dok sam išao prema Botaničkoj bašti još sam se malo promuvao tražeći mesto da popijem kafu. Levo desno, i na kraju ga nadjem. Napolitanac. 20 vrsta kafe, i nikog od gostiju. 3,5 franka kafa. Kada sam uveče prijatelju pričao za kafu i kafe šop pošto je lokal više u tom fazonu,jer normalnih kafića kao kod nas nema, prijatelj je ostao u čudu kako sam našao  to mesto i tu cenu , a ja lakonski odgovaram " izem ti grad u kome nema dobre a jeftine kafe " U Ženevi nije jeftina, ali satisfakcija da sam našao lokal bez buržoazije i gde nije obavezna večernja toaleta a da se može popiti espreso u takvom gradu podigne uvek malo egoa. Razume ko ume. Nudi Italijan i poslovnu saradnju. Kaže sigurno se može i u Republici Srpskoj prodati kafa za tri četiri franka. Daj mi vizitku, javiće ti se potenijalni investitori.  Načet temperaturom,mokar od vodoskoka i glupave zapadnjačke kiše hrabro krosiram reku. Odoh da nadjem botaničku baštu i park Ujedinjenih Nacija. Opet šetam duž jezera. Objekti baš onakvi kakvim sam i zamišljao. Razni stilovi, da ne kažem svi mogući ali se ističu oni iz kategorije "belle epoque" .Ima nečeg tako elegantnog u svim tim zgradama ,  institucijama i hotelima.Verujem da bi svaki student arhitekture ili dizajna imao šta da vidi i nauči u jednoj takvoj šetnji. Ja lično više gledam prema energetskoj efikasnosti i sličnim temama, raskoš me sam po sebi ne privlači ali mi je bar jasno što je cena takva kakva jeste. Ja mislim kada bi čovek poslao pojedine srpske urabniste u Ženevu da bi oni umrli u prvih sat vremena u takvom gradu. Onoliki grad  a nijednog kisoka, montažnog objekta a pogotovo ne ozidanih gradova bez urbanistickog plana i saglasnosti. Ako moje fotograjie mogu dočarati to,uspeo sam u životu kao fotograf. Prestaću da pišem.

 Oko ove sam se vrtio u krug. Neka institucija,nemoj te mi pitati i šta ,nisam upamtio.

I pored svih objektivnih i subjektivnih okolnosti predeo predivan za šetnju, i jedva čekam da stignem do botaničke bašte. Nailazim na neku kućicu koja je opet deo nekih prirodnajčkih instituicija i uspeo sam da uslikam jedan veoma kreativan didaktički koncept namenjen početnicima kako se razlikuju staništa pojedinih insekata i ptica.

Tu shvatam da realno ne uspevam da provalim gde je i šta je botanička bašta ,iako je sve kulturno obeleženo, dosta sam vremena i snage izgubio ,i krenem lagano da se udaljavam od jezera prema zgradi UN jer sam tu trebao da uhvatim tramvaj za povratak u stan. Shvatitvši konačno gde je ulaz u Botaničku baštu ipak odlučujem da ne udjem (a samo sam zbog toga i  hteo da idem tim delom grada )

  i produžavam uzbrdo prema UN. Sve je relativno kompaktno i blizu, pa ako me jednog dana budu prepoznali da predstavljam nečije interese u Ženevi, lako ću se snaći u takvim institucijama. Nezaobilazno razmišljanje o apanažama naših funkcionera i pratećeg osoblja u tim institiucijama ali i svestan da mnogi od njih jedva sastavljaju kraj sa krajem. Da li je Ženeva u tom kontekstu kazna ili nagrada? Svima su poznate institucije sa sedištem u Ženevi, samo neke bih nagalsio,Crveni krst, Komesarijat za Izbeglice, Svetska meteorološka orgamnizacija, za hranu , za klimu, ma za sve. Imaju i biste sa pojedinim likovima bitnim za razvoj svetske misije , od kojih su neka imena  i nama na nesreću poznata. Neko bi primetio da mi nismo zaratili gde bi pojedini svetski političari CV-e popunjavali? Belci, evropljani a ratuju.To nema svaki dan.  Tačno treba biti umetnik pa ispasti budala na prelazu XX u XXI vek. Nego slike,

i konačno na vrhu brda , UN

Ispred sedišta UN, protestuju neki Sirijci. Nisam skontao koji,ovi ili oni. Pregovori u toku. Uveče na dnevniku javili da su propali pokušaji pregovora. Zaraćene strane nisu približile stavove. Na sreću trgovaca oružjem i menadžera raznih investicionih fondova.  I na nesreću državljana Sirije i onih na koje taj rat negativno utiče. Tu stižem na početnu stanicu tramvaja. Udjem kad vozač nešto objašnjava na farncuskom . Pridjem ,kažem sorry, shvatim šta 'oće reći. Iz nekog razloga ne vozi. Ni on, ni sledeći tramvaji. U principu nisam daleko od železničke stanice i prelaska preko reke Rone,pa ću nešto uhvatiti na drugom delu, ali uto stiže autobus ,koji na sebi ima oznaku istu kao ovi tramvaji koji sada stoje. Šofer zna engleski. Tramvaji blokirani, njemu samo javili da dodje na početnu stanicu tramvaja, postavi broj ,još će mu javiti detalja . Sve ovo je trajalo koliko meni sada treba da otkucam ovaj tekst. Nakon tridesetak sekundi i nekog konspirativnog domunjdjavanja šofera sa operativnim centrom, krećemo. Švajcarska. Što im je Bog uzeo u organizaciji drumskog  i vazdušnog saobraćaja  , to im je vratio na šinama.  

Uveče pravimo tajni plan. Krenućemo ujutro autom turu oko jezera. Kaže moj domaćin ,ni on nije bacio ceo krug,taman.

Idemo u krug u smeru kazaljke na satu, Nion-Lozana, Vevey-Montreaux - Francuska- Evian-Thunon -Ženeva.Ima 200 km sa skretanjima.

Jutro prohladno ,ali već ima i sunca za razliku od prethodnog dana. vrlo brzo izlazimo iz Ženeve, i kroz neka sela prema Nionu i Lozani. Na moju opasku da vrlo blizu grada vidimo prava seoska domaćinstva, vinograde ,plantaže i sl kreće i objašnjenje. Poljoprivrednici i sama poljoprivreda ,kao i sve ostalo domaće je zaštićeno do nepojmljivosti nama koje svaki dan furaju na otvorenost . Iako bi bilo finasijski logično, pod pretpostavkom da su Balkanci vlast u Švajcarskoj, što fala Bogu nije slučaj, te sve njive poravnati, izbetonirati i postaviti neke poslovno stambene objekte. U Švajcarskoj je gotovo nemoguće dobiti papir o prevodjenju poljoprivrednog u gradjevinsko zemnljište.  To za posledicu ima da je gradjevisnko zemljište veoma skupo i restriktivno (bez obzira na konstantno povećanje broja stanovnika ) pa se dolazi do apsurdnih situacija. Da dok u celom svetu pada gradjevinski biznis a  cene stanova i kuća padaju, u Švajcarkoj su u istom periodu porasle tri puta. Stan iz koga smo krenuli ,na periferiji Ženeve, 60-tak kvadrata, milion i dvesta. Milion i dvesta čega? Franaka. A nezvanično se šuška da su sve Ženevske  nekretnine u rukama tri Švajcarske porodice. A ti Gospe? Uglavnom da se vratimo na poljoprivredu,jer nema leba bez motike, kako poljoprivredno zemljište ne može biti prenamenovano, onda oni koji imaju zemlju bivaju dovedeni u nezavidan položaj jer se uglavnom moraju baviti poljoprivredom.  E tu nastupa država i njen politički sistem. Sistem subvencija je takav da onaj ko ostaje na zemlji i hrani ostale sistemske parazite prima opasne subvencije pa se više isplati biti i mali farmer (nekoliko krava i koza) nego biti direktor neke firme. Pogotovo su neatraktivni  oni poslovi na koje mi gledamo kao na Bogovske ( kontrolor letenja, i sl )  u odnosu na primarnu poljoprivrednu proizvodnju. To za direktnu posledicu ima visoke cene domaćih poljoprivrednih proizvoda,ali pravi Švajcarci nikad ni ne kupuje uvozno smeće ,jer kupovinom svog proizvoda čuva svoju državu i svoj politički sistem tj svoju spoljno političku slobodu. A to već nema cenu. Ja sam veliki ljubitelj političkog sistema Švajcarske iako sam  duboko svestan mana , pošto svaki uredjen sistem ima i mane, i kad bi kako moglo, južnajčka toplota i strast uz njihove političke/diplomatske i vojne standarde to bi bilo savršeno. Naravno da to nikad neće moći. Par poljoprivrednih slika iz   okoline Ženeve,

Kada smo odustali od poljoprivrede vratimo se staroj kontinerntalnoj ljubavi, vodena površina. Imali smo dve opcije da okružimo jezero bar što se tiče Švajcarske. autoputem i magistarlom ili lokalnim putevima pored. Nema dva puta da se pogadja ,šta smo odlučili i uradili. Skrenuli smo u prvo/ drugo selo, malo prošetali pored jezera čisto da upišemo još jednu marinu u notes ,par slika jezera i Francuskih Alpa.

Sledeći na ruti a vredan pomena je Nion. Poznatiji po činjenici da je sedište UEFE, evropske kuće fudbala. Neprimerena brzina, neopsednutost fudbalskim institucijama i ideja da se što pre zvenke kafa na obali jezera tamo gde ga je iskusni LP preporučio nas i dovodi u situaciju da jedino imam ovakvu fotografiju ,koja bi se ujedno mogla nazvati " Uefa 60 na sat"

Ni u kom slučaju ne želim reći da je Švajcarska nesređena,čak štaviše.  Pogotovo ne mislim reći da taj deo Švajcarske nije kvalitetan ali im putevi brate nisu ništa posebno. Nije baš kao kod nas, ali daleko je to od ozbiljnog evropskog nivoa (Nemačka,Italija ,Francuska...) . Da li  su u pitanju lošiji meteorloški uslovi, puno više hemijskog i ostalog tretiranja asfalta zimi ,ne znam ali su putevi, takvi, da je nisam shvatio zašto ljudi koji valjaju polovne aute kod nas, vole da nagalse "..Švajcarac,upisan k'o čaša". Ako ikad budem kupovao auto sigurno neće biti švajcarac, em su im putevi loši em ostali uslovi nikako ne mogu biti "kvalitet više" za auto. Znači, "baba ,i njen sin doktor ,vozili u Nemačkoj " bez diskusije.

Tu negde napuštamo kanton Ženevu i ulazimo kanton Vaud ( čita se Vo ) pred nama izbija Lozana, opet nadaleko čuvena po sedištu MOK ima i muzej sporta, ali ne skrećemo. Lozana solidno izgleda, mada malo nabijena izmedju vode i brda, recimo da se ne bih bunio da sad ja budem predsednik MOK-a pa da moram živeti u Lozani. Skučio bih se nekako.

Dvorci po okolnim brdima su definitivno locirani gde treba i kako treba,gde se može ući ,kako se ulazi, eventualna pitanja pošto koštaju i kako se pravno formalno kupuje, možda neko i zna, ali ta osoba onda definitivno ne kuca ove redove. Ne verujem ni da čita iste.

Kako je dan odmicao ,tako se vreme prolepšavalo, što izmedju ostalog znači i puno više biciklista, šetača i ostalih izletnika. iskren da budem , verujem da je leti milion puta lepše  i da je to prava varijanta rekreacije.

 Moglo bi se Ženeva -Montro maznuti biciklom ,pa se posle vratiti vozom npr.Na putu prolazimo i kroz Vevey poznat kao sedište Nestle. Tolika firma sa tolikim uticajem u svetu i locirana u malom gradiću. Da nismo zanli šta je i kako je promašili bi smo.

Naravno da se ne zaustavljamo. Za mog prijatelja se  može reći " U rukama  Madušić Vuka svaka je puška ubojita " a on to može da dokaže čak i s automobilima renomiranih nemačkih proizvođača.  Ulazimo u Montro, petom 110. Izgleda drugačije nego ostatak Švajcarskog dela jezera. Kao da ima i malo šetališta i to besplatnog za običan narod. Mada je mesto ipak čuveno po još čuvenijim gostima, iz još čuvenijeg kazina. Kao pravilo, uvek ima dobar kazino gde se puno i lako zarađuje. Sunce je već odskočilo, parking više nego povoljan . Za sat vremena parkiranja vikendom ni tri franka,džabe. Promenada ,palme (i slovima palme ) penzioneri , vetar cepa ali nije hladno. Vazduh je vlažan bez pardona. Planine su već prave ali nema previše snega na padinama okrenutim jezeru .

Slike sa promenade u Montrou.

To mi je bio treći dan u Švajcarskoj tako da sam se bio naviako na činjenicu da nemaju normalne kafiće sa kvalitetnim pogledom na vodenu površinu. Kao što sam već rekao da u Montrou ipak ima bar nečeg bespaltnog za raju te me Mekdonalds na finom mestu obradova ono baš do kraja. Nisam se nadao tome da će Mek da me raduje , ali daj šta daš. Nes na par kilometara od Uprave Nes-a . Malo li je? Sedimo u bašti i prvo ovogodišnje evropsko doterivanje tena na licu. Iskreno rečeno ,uživao sam.

Konstatujemo da Sunce mnogo brže zadje kad je planinčina od jedno tri hiljadarke izmedju nas i Njega .

Vataj se Francuske imperije dok je EU još nije sradala. Bitno za naglasiti da je domaćin veliki poštovalac Republike Francuske, isto kao i gost,  i da će u daljem tekstu ista biti referisana kao Imperija. Nažalost opijen suncem prespavao sam sam ulazak u Imperiju ali se budim na vreme.  Kad god  čovek se probudi u Imperiji to se ima smatrati na vreme.

I razlika je ogromna. Baš se vidi. dosta životnije, puno više stila i socijalne jednakosti, egalite,legalite, eternite je sa razlogom moto Imperije. To se baš vidi očima nas stranaca. Infrastruktura u najmanjem zaseoku je kao i u najvećem gradu ,nirvana odiše na svakom ćošku. Manja sela na putu ka Evianu. Ja stvarno verujem  da je šik imati vikendicu ili kućicu kao ti sretni francuzi na obali Ženevskog jezera. Evian je čuven po flaširanoj vodi,i vidi se viši standard u samom mestu. Logično velika i uspešna firma , plus banjsko lečilište , vekovi zdravog kapitalizma su učinili svoje. Ne zadržavamo se, ali podjednako uživamo.

Standardno, slike iz auta ne mogu dočarati lepotu krajolika ili samog mesta, više onako  informativno par slika usput prema Thunonu.

kao i sam Thunon.

U samom Thunonu cepamo palačinke ,već smo  taman bili gladni,sve vrvi od ljudi za razliku od Švice , mešavine svih poznatih i nepoznatih nacija vera i rasa, i sve funkcioniše. Tu negde shvatamo da bi trebali kretati da bi smo stigli da kupimo nešto za večeru . U principu realan problem je bio alkohol, a neki grčki specijalitet se može uvek napraviti od postojećih namirnica u frižideru. Jedva navatamo množinu od nekog korzikanskog vina,Bož' oprosti, i nazad Ženeva. Tu napravimo malu grešku, ne odštampam kartu za sutrašnji let, pa na frku (u deset do šest! poodne) jedva nalazimo neki emigartnstki ćumez ,ali bukvalno, gde imaju računar sa printerom. Ovde bih iskoristio priliku da se još jednom zahvalim prijatelju koji je solidno poturio svoja leđa kako bih ja uspešno nastavio svoje putovanje. Naravno da je moja greška bila. Potcenio sam evropske  razdaljine i kapitalističku otuđenost Švajcarske konfederacije. Dodamo li na to da me je moja Banka ,izdala kada mi je trebalo, pa sam posle morao da regulišem naše poslovne odnose, na njihovu štetu naravno, jasno je kao dan kako se  lagani i opušteni godišnji odmor umalo nije pretvorio u pakao. Opet kažem ,hvala nekim ljudima.

Kao što sam već napomenuo ,zahvaljujući profesionalnosti i znanju sarajevski pretplaćenih a nepsimenih bankarskih menadžera ,doveo sam se usituaciju da sam umesto iz Ženeve prema Španiji leteo iz Liona. Do Liona ni 150 km iz Ženeve. Izlazeći iz Ženeve prema Lionu,krene da mi se mota po glavi "Da nam rodi žito".Trenutak, inspiracija ili koncepcija totalne podsvesti,ne znam.Znam samo da što je vreme više prolazilo nalazio sam sve  više i više podudarnosti sa tekstom navedene naracije.Ista bi se teško mogla nazvati klasičnom pesmom ali je muzika u pozadini ono baš prava ,da ostanem unutar istih jezičkih standarda. Iz parafraziranja Neletovijh reči proističe i naslov reportaže ,onako kako sam ja doživeo sve to : " Nije zlato sve što sija,  i pravo da Vam kažem niti će ikad i biti!

Na autu letnje gume, po ulasku u Francusku,penjemo se na brdo, kad tabla sa informacijama.Temperatura svakim kilometrom pada, i već je blizu nule. Na samom prevoju ,malo snega, kao šlagvort. Da su mi tada bili pri ruci  oni sponmenuti sarajevski menadžerčići , bilo bih svuda. Srećom brzo smo preskočili planinu spuštamo se u široku ravnicu i  u daljini se vide obrisi većeg grada. Malo zbog starha od meto uslova, malo što je još zora bila nisam ni slikao pre Liona ništa , ali kraj deluje dovoljno zanimljivo da se ponovo obiđe nekom drugom prilikom u opuštenijoj atmosferi. Pre ili kasnije detaljnija tura po Imperiji sledi. Samo da se kockice uklope. Uglavnom tabla Aeroport du Saint Exipery i tu smo. Zgrada izgleda onako baš Imperijalistički. Moderna, velika, dizajn čudo nad čudima. Verujem da fotografija govori više,

Tražimo low cost terminal. I nalazimo ga. Jednostavno. Takva je i zgrada. Zgrada? Montažni objekat od cevi  i platna, jeftin da ne može biti jeftiniji, nem kafića ,nema prodavnica, par šaletra za ostavljanje torbi, security (ipak smo u zapadnoj Evropi , a oni su pod dominatnim uticajem onih ,da im ime ne spominjem ,a oni veruju da je budućnost putovanja u severno korejskom sistemu provera ) Na taj detalj mi se baš teško navići. Pa nismo svi kriminalci i teroristi! Uglavno Zgrada low cost terminala izgleda ovako ,

a opslužuje nekoliko miliona putnika po korektnim cenama, godišnje. Kako bi ove naše što "kukaju" da nemaju uslove za opsluživanje niskobudžetnih kompanija ,pa ih zato kod nas nema???, trebalo poslati o njihovom privatnom trošku na lionski i slične aerodrome širom sveta.Pa nek nauče kad već ne znaju. A imaju vlast. Pijemo kafu u društvu g.S.Ekziperija konstatujemo da mi kartica ponovo radi (naravno da radi kada je provizija 5 eura za keš) .

Nebtno, na platformi  me čeka moj prvi Easy jet. Ja sam veliki ljubitelj, poštovalac i pratilac biznis modela uspešnih low cost komapnija.Easy kao i Ryan su to Evropi implementirali, poboljšali i svima pokazali kako treba. Zato ovaj put trošim teško zaradjjen novac ,da ih dam akcionarima koji imaju sreću da ih vode ljudi koji zanju. Ja to volim i poštujem. Ukrcavanje, pakovanje kao sardinice,stavrno je neobično ,ali ne i neizdrživo.Dok taksiramo prisećam se predivnog perioda rada  provedenog sa Imperijalnim kontrolorima.   Malo im je engleski tanji, ali sam bar ja naučio francusku  kontrolosku farzeologiju " Decollage approve ! "