четвртак, 09. мај 2013.

Ajde Đipul!

Taj dan je od samog jutra mirisao drugačije.Zlobnici bi rekli pa i jeste mirisao drugačije,počeli Rusi da prave eurodizel 5 u Pančevu, ali ako ostavimo Ruse po strani za trenutak,oko 12 časova,ja i supruga na vratima od kuće,ona spremna za posao a ja da idem do policije jubilarni deveti put  da konačno vazdignem srpski evropski biometrijski crveni pasoš.
U tom trenutku zove drugar i pita gde sam i šta sam.
Objasnim mu supoziciju, super,kaže on, ajmo u Evropsku uniju na kafu.
U to ulazim u auto,i kažem mu pa imam na sebi  majicu Serbian Air Force  sve sa krunom i orlovima ,ko smišljen za EU.
Ma ne idemo u Hrvatsku nego u Evropu,kad da te pokupim?"
Za pola sata kod Tamiša .
Dogovoreno .
Onu lutku u policiji obavestim da ću za 40 minuta biti u Evropi,a ona se nasmeja i reče :" Vi piloti ste baš luckasti."
"Lutko ja nisam pilot ,ali ću biti u Evropi za koji minut!"
Koji minut  kasnije i već smo u  Hjundaiju koji juri banatskom ravnicom.
Na izlazu iz Pančeva,ukapiramo sledeće:
-Nemamo GPS, na updejtovanju je šta god to značilo,
- Nemamo ni kartu,zato što ja nisam poneo moju- jer drugar ima GPS
- Zovem drugara ,iskusnog vozača ,da potvrdimo rutu,ne javlja se.
-Drugar predlaže da se oslonimo na memoriju,obojica smo dosta leteli po Banatu trebali bi da znamo puteve,brda ,reke,gradove.sela. Podsetih ga na uspešnost našeg letenja činjenicom da smo obojica postali  kontrolori letenja tako što smo prvo  pali na letenju.
- Imamo fotoaparat,ali praznih baterija,bez punjača za iste.

Sve se poklopilo. Sešće nam put ko ludi batina,ali ne odustajemo.
Prva stanica Banatski Karlovac ,kupujemo baterije kod kineza.
Tu odmah pored kineske radnje spazim nešto zanimljivo .
Lokalni moto klub.Verovatno ljubitelji nemačkih automobila i motora.



Nakon uvida u činjenicu da je Die Beste još uvek aktuelan,nastavljamo dalje prema Vršcu. Niz slabo razvijenih i skoro napuštenih,uglavnom propalih sela na čelu sa Nikolincima a najzanimljiviji detalji se odnose na nepreglednu ravnicu.
Banat,ravan,plodan i vredan.









Zatim Vršac. Verovatno jedno od kvalitetnijih mesta,da ne kažem jedan od onih koji će preživeti beogradizaciju Srbije:
Ulazak u Vršac,


Pa alejica ,da turisti odmore oči od asfalta,


Jeb's grad bez  aerodroma i tornja,



Tu na izlazu iz Vršca ,avantura počinje da poprima svoje obrise. Ugledamo nekog tipa kako stoji i stopira sa papirom u ruci na kome piše TM. Jasno ko dan šta je.  Novozelandski turista, backpaker izvornog tipa.
Prodjemo ga ,ali krene rasprava u autu,daj da ga pokupimo,pričaće posle po Novom Zelandu da su svi Srbi sise da neće niko da ga pokupi i tako te priče.
Vratimo se.
Pokupimo,novozelandskog turistu.
Udje on i kaže "Dobar Dan"
Tad shvatimo da nije loše naučio srpski za jednog turistu,pitamo ga: "Timisora?",
 "Ma vozi, pokupiće nas šleper."
 Opet malo zavrće srpski ali solidno ga zna.
"Jesi li ti Novozelandski turista ili politicki emigrant?"
Student u Temišvaru,iz Uzdina.
Tad shvatimo da smo dobili besplatnog turističkog vodiča i da samo budale na put nose kartu i GPS.
U to stignemo na granicu,opomene nas student da ako ikako možemo  ne slikamo ništa u zoni graničnog prelaza na Rumunskoj strani i kreće diskusija sa policijskim snagama.  Debilne zemlje na planeti se lako prepoznaju. Imaju granične prelaze sa susedima a nemaju  F 18 da joj čuvaju nebo.

Kuda idete?
U Temišvar na kafu!
U Temišvar na kafu?
Da ,samo da popijemo kafu.
Aaaa, da popijete kafu!Sad lepo uza zid ,raširite noge,spustite pantalone,otvorite gepek,i kleknite na kolena! 
Gle nemaju ništa ,stvarno idu na kafu,

Ipak  se na Rumunskoj strani vidi  da su  u Evropskoj Uniji. Granični prelaz  sveže ofarban u plavo.
Ostalo isto,
Gde ide ?
Temišvar coffe,
Temišvar kafa?Ajde izadje malo van....

Uglavnom kad sve završilo udjemo i u Evropu.

Da sam znao da je Evropa tako blizu bio bih tamo svaki dan. 

Kad u retrovizoru  više nije bilo pograničnih snaga i tenkova,odvažim se da slikam, i prvo što sam ugledao mesto Moravica,ulazak:
:


Za one koji ne znaju,Rumunski Banat i temišvarska županija ,istorijski i kulturno se prepliću sa Banatom u Srbiji,te su uticaji Rumuna na Srbe i Srba na Rumnune vidljivi,kao i izmešanost kako u kulturnom,tako i u verskom pa i političkom kontekstu.Na pojedine odrednice ćemo se vratiti naknadno. Uglavnom selo za selom,a sela izgledaju kao u Rumuniji,student priča ne zaustavlja, drugar vozi a ja blenem i tražim nešto zanimljivo za slikanje. U tim selima samo taj put Temišvar -Vršac tj Temišvar -Beograd koji je  opet deo nekog drugog evropskog koridora,je asfaltiran,ostale bočne ulice- ništa nula bodova.

Srce mi se steglo kad nam je student saopštio da je taj zapadni deo Rumunije (Temišvar ,Arad, i sl) najrazvijeniji i najbogatiji kraj Rumunije. Da nema u Rumuniji ni kilometra autoputa,tj sada upravo grade prve kilometre od Bukurešta do Konstance uz pomoć EU, i da je  loša putna mreža izmedju pojedinih gradskih centara.
Vredno pomena je neko selo Šag,neposredno pred TM,u kome ima Manastir Srpske Pravoslavne Crkve (korektno označen putokazom) i pored koga prolazi Tamiš na kome ima i izletište ,recimo  nešto lagano i jednostavno za roštiljanje ukoliko čovek zivi i radi u TM. Lokalitet izgleda ovako:



Još koji kilometar i već se pojavljuju prvi znaci velikog naseljenog mesta,da ne kažem industrijske zone.Tj možda su planeri i misli na industrijsku zonu ali je to u stvari trgovačka zona,metro i tako ti objekti,nešto lagane industrije u italijanskom vlasništvu i to je to.
Medjutim ja putovanja u nove gradove baš volim zbog tih stvari.Najveća pozitivna iznenadjenja se upravo i kriju u takvim sredinama.
Na ulazu grad :
U sred industrijskog sivila rumunska verzija Orla na krovu nekog skladišta,student nam je pričao i istorijat tog Orla na krovu. Neka  biznis braća nešto kompezovala sa rumunskom vojskom ,pa ispala afera,pa ovo ono,na kraju Orao ipak na krovu:



a i izgleda kao Rumunska verzija Orla.

Ulazak u TM,grad ko grad,tako se nama učinilo u tom trenutku:



E ovoj zgradi nisam mogao da odolim.Pravi primer izgradnje za radničku klasu,bez ikakvog arhitetktonskog i urbanističkog smisla. Mada mi drugar kaže da nisam morao da idem u Evropu da bi video arhitektonsko/urbanističke idijotoraije,i mi Novi Beograd za trku imamo.



Ali kako se priblizavamo starom gradskom jezgru ,grad sve više počinje da dobija na smislu.
Aleja usput



Ista meta isto odstojanje,



Uprava vodovoda i kanalizacije ,



Obrisi crkvenog tornja nam govore da smo u centru. Mi smo imali ideju da idemo do nekog shoping mola,da tu parkiramo auto,besplatno naravno,a onda da se prošetamo do grada. Nepotrebno je napominjati da smo vrlo arogatno mislili da se nema šta videti ,kako ćemo na brzaka popiti kafu i štrafta kući.  Student  ima bolji predlog,kako novčano,tako vremenski,bezbedonosno i organizaciono. Predloži da se parkiramo na parkingu dva metra od centra grada i kaže nam caku.Parking košta 2 leja(1 euro =4,19 leja) s tim što se ne dobija nikakva kartica.Nego dodješ na šalter i kažeš koliko si bio.  Koliko god bili, recite tri sata. Volim  džentlmenske zemlje.

Kružni tok pre centra,


Ovde smo već počeli da se iznenadjavamo. Grad uopšte nije mali,kao Novi Sad npr., ima tramvaj i slično.

A onda iza nekih srpskih butika i poslovnih prostora,trg



čuveni trg;



Još čuveniji balkon Opere i Nacionalnog Teatra,



Na tom trgu je počeo kraj ONOGA u Rumuniji. Tj  ako smo ljubitelji istine pobuna je počela u Jašiju ( Iasi) ,na istoku Rumunije,ali se danas toga niko ni ne seća. Temišvar je pokupio svu slavu. I većinu poginulih.

Zlobnici medju Srbima u Rumuniji i Rumunima po Rumuniji i Srbiji pričaju da je Srpska Tajna Policija ( poznatija kao DB) ,na nagovor Amerikanaca,odabrala Temišvar za razbijanje ONOGA,zato što je oduvek imala jako uporište i mogla je da izvrši odredjene pripremne radnje zbog velikog broja Srba(a bogami i Hrvata) kako direktne dijaspore tako i onih Rumuna koji imaju direktno srpsko poreklo. Špekuliše se sa ciframa od preko tri/četiri miliona ljudi kojima je Srbija na ovaj ili onaj način bliska. Geografski faktor takodje uključen. SFRJ je za taj deo Rumuna bio prozor u svet,gledali su na nas kao na Zapad,te su braća sa terase te Opere i na tom trgu počeli da demonstriraju protiv ONOGA. Onda je malo uletela vojska (sliku garnizona naknadno), spomenik je na mestu gde je najviše ljudi poginulo, ,što je i vidljivo iz naziva glavne gradske ulice/bulevara

16.12.1989

Zanimljivost je da u svoj toj frci nijedan demonstrant nije nagazio travu na travnjaku u centru trga. Svoja zemlja može da se voli i uz poštovanje ekologije.
Trg  slikano ukrug,



Ne znači da sam  sve upamtio kako treba ,ali zgrada je npr Vlasnistvo SPC, dok je restoran definitivno vlasnistvo Srbina,i fino mesto za ručati ili sresti se sa nekim.


Tu smo videli sledeći natpis pa smo pogrešno preveli kao Žiletov Meni,u stvari tako se na rumunskom kaze  dnevni meni;


I još jedan pogled na centralni deo trga,onako kako su vodje demonstracija imale pogled,



Pa pogled iz bašte srpskog restorana na onu travu što je demonstranti gazili nisu,



Onda smo zaglavili tu pored u KFC ,da na brzinu student i drugar klopaju s nogu,a onda nas je student vratio recimo unazad u malu bočnu uličicu,da promenimo lovu . Kursevi po menjačnicama su tu negde,razlika je nebitna,ali je jako bitno da se pare ne menjaju na ulici,ili na mestima gde je kurs previše dobar. Znači tu na trgu oko opere ima sasvim dovoljno menjačnica. Nepotrebno je napomenuti da je studentova menjačnica imala najbolji kurs.

U toj maloj ulici koja vodi prema jednom drugom velikom trgu i ostalim parkovima ima kancelarija turisticke organizacije Temišvara,u koju smo mi ušli na kraju posete,i dobili lepe i korisne karte grada i slične korisne informacije. Gde bi nam kraj bio da smo kao svi normalni tu dosli na početku.Ovako nam je student pošteno pokazao gde ima šta i otišao da sprema diplomski ,a mi naravno da nismo popamtili sve šta je čovek rekao. To nas je koštalo činjenice da smo dva puta išli do neke robne kuće,po magnete i šolje a promasili smo bar dva tri parka koja su vredna obilaženja.
Ali što kaže naš narod ne treba biti proklet.Treba ostaviti nešto i za drugi put.
E u toj maloj ulici ,zvaćemo je Exchange Strasse ,ima jedan jako zanimljiv spomenik .KOCKA sa imenima iz raznih delova sveta.


I Exchange Strasse sama po sebi,



Spomenik Revolucionarima,



Evo i malo bliže slike gde se vide neka imena i prezimena.



Sad kako je došlo do same pucnjave tu na trgu,to ni student ne zna,ali narod je uglavnom krenuo da beži prema crkvi,ne gazeći travnjak, u nadi da je crkva sigurna.Nepotrebno je napomenuti da je najveći broj poginulih na stepenicama od crkve ,jer se stvorila gužva na ulazu,a nadležni komandir Securitatee uvideo životnu šansu za prekomamdu u Bukurešt.
Na takvim mestima čoveku postane jasno da je život prolazna kategorija.
Crkva,



Stepenice,



I preživeli revolucionar,koji danas veruje u Njegovo Veličanstvo Švajcarski franak,



Da li je u pitanju Evropska Unija,ili oni sami vole da im je grad sredjen,mi smo kao što sam to i napisao ostali oduševljeni sredjenošću javnih površina. Da sam ja neka vlast u Pančevu,gradski oci bi mi  peške išli do Temišvara da nauče kako se sredjuje grad u kome žive.
Čitav niz detalja oko trga:





A pošto se da primetiti da se vrtimo u krug po trgu,donosimo sudbonosnu odluku da napustimo centralni trg, i sada po prvi put hodamo po dubini Evrope. Krećemo ka reci,tj nekom kanalu,jer Tamiš ne ulazi u grad iako grad po njemu nosi ime  ( Tamiš Varoš,p.a.)
Na putu prema kanalu,opet park, i to kakav,

 photo DSCF2900_zpsdc235be7.jpg
 photo DSCF2897_zps3bcfd9b1.jpg
Kanal,
 photo DSCF2902_zpsfe9185ce.jpg

I konačno kafa, zbog čega smo i došli u Tamiš Varoš.

 photo DSCF2912_zpsd4bd100d.jpg

pogled iz,

 photo DSCF2911_zpsc4e53595.jpg

kajakista,

  photo DSCF2905_zps3ae97359.jpg

i kajakista u vodi. Ladno, ali zato standard. Evropa je to.

 photo DSCF2909_zps751b6392.jpg

Ono što je na nas posebno ostavilo utisak je poznavanje jezika kod svih stanovnika sa kojima smo dolazili u kontakt. Francuski, engleski i/ili srpski. Skoro nisam bio u inostranstvu, da ne kažem u Evropi,a da je konverzacija išla tako lako. Cene narodne tj rumunske a kvalitet kafe portugalski. Kao i uvek gradove pamtim po kvalitetu espresa. Temišvar igra u istoj ligi sa ostalima iz premijeršipa.
Nakon odmora,idemo da nađemo kasarnu ,onu sa početka priče, šolje za kafu i magnete za frižidere. Tek se tada može može reći da smo uhvatili dušu grada.
Vraćamo se na Exchange Strasse i ulazimo u staro gradsko jezgro.
Tako neki trg austrougarskog stila. Slike bez nekog reda ali u nadi da prikažu atmosferu i arhitekturu.