Shoping je bolji i od botoxa

                                SHOPING JE BOLJI I OD BOTOXA

Elem,najbolja stvar na svetu je shoping.
Ja ne znam kako žive ljudi koji ne vole shoping.
Ja bih umro kad ne bih išao u shoping.
Naročito volim shoping na kredit.
Fućka  mi se.Nisu moje pare.
Tog jutra sam ustao prvi,i prvo što mi pade na pamet onako krmeljivom,je shoping.
Skočim na  noge lagane ,i za par sekundi sam spreman za pokret,



slikanje i voženje,



a kad se to radi, onda se neminovno desi i udes na prvoj krivini.
A nakon svakog udesa,zapisnik i fotografisanje dokaza,



Netom zatim izlazim i na asfalt,kod ove krivine  levo,



a kod ove desno,

Od te krivine na dalje put je lagan.Samo pravo,



Plodni Banat,najviše me raduje činjenica ,da ima budala koje rade kao crnci,a onda ih ja na berzi zeznem,i sav keš potrosim na shoping,



prva krivina i prvi uspon,



Ko je ikad rekao da je Banat ravan ,treba ga kazniti najgorom mogućom kaznom.Da gleda sve reklame a da nikad nema vremena da ode u shoping,

Sreća tast kupio bicikl sa menjačem,



Pa nekako prodjoh uspone i padove,ali sve je to ništa spram činjenice da sam svake sekunde bliži shopingu.Joj kako sam sretan!
Od ove tačke do shoping centra više ne motam pedale. Nizbrdica,skoro tri kilometra. Kad čovek krene u shoping i Bog ga pogleda,



Kad sam ugledao prve kuće i ovu tablu srce je počelo da lupa ubrzano. Sve sam bliži shopingu. Sve ću da potrošim,



Ali dok jedva čekam da sve potrošim,malo razgledam okolinu. Pravi nemački gradić.



Poprilično sam bio iznenadjen generalnom sređenošću mesta te par snimaka na tu temu,dok još nisam ušao u shoping....

I evo me na raskrnici još dva, tri metra od centralnog shoping mola. Živeli nenameski krediti i kartice,bez limita....

SHOPNIG CENTAR u svoj svojoj veličini i moći.Ja sam opčinjen brendovima i potrošnjom....



Potrošim osam i po sekundi na kupovinu i natovarim svu kupljenu robu u teretni prostor.



Shoping jeste najlepša stvar na svetu, ali poneko voli ,mada ja tak'e ljude ne razumem, da malo obidje po mestu. Mislim to je glupost. U životu sve pare treba ostaviti u shoping molovima,i ne pratiti ništa drugo osim najnovijih brendova i salesa.

E tima, koji vole i malo sa strane, evo park u centru mesta.

Ovaj spomenik je podignut Petru Bojovic, koji je silnu zemlju kupijo sve dok Geda nije silnu zemlju nasledio od pokojnog teče,pa sve spisk'o



toliko je zemlje kupijo da je ostalo i za park.

Nemački ili ne,jedini bitan podatak za mene je broj i veličina shoping molova i svetskih brendova .Ništa me drugo ne interesuje. Ja na televiziji  gledam samo reklame , eventualno teleshop programe kad hoću malo da se informišem (jednom dnevno ne više...),

tako da narednih par slika ni sam ne znam kako su mi se našli na aparatu.
Pretpostavljam da znače da autor hoće da ukaže na specifičnu arhitetkturu koja malo podseća na Santorini,samo u drugoj boji i u drugom okruženju,







E sad dolazimo do onog detalja sa početka turneje. Kad sam dolazio u Banatski Karlovac zadnja dva /tri kilometra nisam okretao pedale,lagana jutarnja ler voznja. To je automatski značilo da me u povratku čeka dva/tri kilometra uspona ,konstantnog. Već mi je bilo palo na pamet da idem okolo preko Vladimirovca ali ipak je zdrav razum pobedio pa sam se herojski suprostavio usponu.Malo je reći da sam crk'o. Svi usponi u kontrapravcu su duži,a nizbrdice manje,kad se na to doda faktor da sam već vozio 8-10 km i da više nisam svež ,dobitna kombinacija. Ipak se nisam predao pa sam izgurao celu rutu bez silaženja sa sica,i u komadu, a čak sam obišao i jednu babu na biciklu usput. Pretpostavljam da sam tokom shopinga napunio "unutrašnje čakre".

Usput i nije tako monotono,jer osim nizbrdica i uzbrdica,ima košnica i lepih vinograda, a oni Mrkonjićevi prave neki put, pretpostavljam neku kraticu od nečega za nešto,kad već ne umeju da naprave autoput ko svi normalni u Evropi,a posebnu pažnju su mi privukli sledeći natpisi:



Roštilj naselje,ne vidi se na slici,ali iza ovog šumarka jedno par vikendica,eto ima čak i natpis i tabla,ovog proleća i leta ću ići detaljinije da istražim,možda ima neki zanimljiv shoping mol.



Znači celo područje Deliblatske peščare ima ili bi trebalo da ima poseban status ,zbog svojih specifičnosti kako flore i faune tako i geomorfologije,ali moj opšti utisak je da bi Holanđani mnogo bolje to zaštitili a i eksplatisali u turističke svrhe.
Pitao sam  stručnjake silne naše iz oblasti tuirizma, da mi navedu sva imena i prezimena prosečnih nemačkih porodica iz Dizeldorfa i Drezdena koji dodju avionom i provedu 10 dana godišnjeg odmora u Deliblatskoj peščari. I stručnjaci silni naši se naljutili .  Stručnjaci silni naši se uvek ljute kad ih neko nešto pita.

A evo i pomenutog vinograda ,



a i pčelinjak,

A evo predloga stručnjacima silnim našim iz oblasti turizma koju celu Srbiju predstavljaju preko Guče i Egzita( kao da smo mi svi narkomani i alkosi u Srbiji.Ima nas poštenih koji pijemo espreso za informaciju strancima ) nek dovedu turiste u Delibaltsku peščaru,jer droge ima na tone. I to za džabe. A niko ni ne seče,ništa brate,stoji svuda na izvolite.Pretpostavljam da je neko nekad zasadio koju stabljiku,a ona (canabis stativa) se razmnožava u povoljnim uslovima kao luda te je danas u Pesku ima po mojoj proceni bar milion stabala.

Naravno da ću izneti svoje lično mišljenje da je droga njesra, ali Bože moj ima ljudi koji koriste....

E ovako izgledaju stabljike marihuane,



Još dva tri spusta off road koji se mogu svrstati u kategoriju "ostadoh živ i na biciklu" teren i vizura iz vozačevog sedišta otprilike ovakvi,





i ispred kuće smo.

A kod kapije čeka verni Gadafi. Radi se o nekom avlijaneru koji uvek dođe kad nekog ima u vikendici, a to kad vremenski uslovi dozvoljaju znači skoro uvek. Tast i njegov burazer ga obožavaju i on njih,a na moje pitanje " Što ga zovete Gadafi?" odgovaraju "Pa jel vidiš da je garav ko Gadafi?!"

 Gadafi i Toyota,

I na kraju da zaključimo, zadovoljna musterija se vraća dvaput. I ne uživa ko ima nego ko zna.

P:S. u međuvremenu od kada je nastala reportaža desile su se promene. Nema više Gadafija, došla druga dva kera i smenila ga. Oterali ga i zauzeli nejgovo mesto. Što nas vodi opštem zaključku da nema shopinga bez praćenja svetskih trendova.



I šta najbolje oslikava reportažu u zvučnom smislu, a da je u duhu vremena u kome je nastajala reportaža i ono na šta se odnosila?