Na putu za Andaluziju

                           

                                                     La Vuelta

    " Mogla bi malo i misliti o toj torbi, kad si je već ponela "-,ne rekoh, već uz osmeh dodadoh " ništa , ništa " i podigoh torbu.
    " A ti bi mogao malo i gledati,gde hodaš a ne da gaziš tudje torbe "- nije izgovoreno ali  zato usledi jedno ljubazno i nežno :  " izvinite i hvala "

Prihvati torbu.

Dok čekam na ukrcaj proveravam na netu kako stići sa aerodroma u Ženevi do Niona, posledica upravo promenjenih planova. Sreća pa je država, Švajcarska, ozbiljna država u svakom smislu, u transportnom naročito. Mada interesantno je napomenuti jedan komentar, boljeg poznavaoca prilika, " Što im je Bog dao u železničkom saobraćaju, sve im je uzeo u vazdušnom" Suprotno tome, meni deluju savršeno. Od svih u Evropi najviše sam koristio njihove avio kompanije i niihove aerodrome...

Saznajem lepu činjenicu, da na Ženevskom aerodromu imaju tač skrin ekrani, na koje samo klikneš i izadje ti besplatna karta za sve vrste prevoza unutar neke zone br 10 ( koja pokriva grad i okolinu ) koja važi osadeset minuta. Hm,joj kad bi zona obuhvatala Nion, fora bi bila vrhunska. Shvatim da u tom slučaju čak uspevam stići sa aerodroma do Niona, obaviti šta imam, vratiti se u Ženevu, i stići do prijatelja u tih osadeset minuta. Let mi protiče u nadi ,jer ne uspevam na netu , saznati da il li je ili nije Nion u zoni 10. Slećem.
 Nije.
 Gledam na ekran, za tri minuta polazak za Lozanu,sledeći za sat.
Nema vremena,da kupim kartu, ipak potrčim prema pokretnim stepenicama-uz ideju smisliću nešto .
Natrčavam ponovo na poznati kofer.
Više ne trčim. Trčimo.
" Jel imaš rešenje za kartu do Niona ? " zadihano pitam, i hvatam spomenutu torbu.
" Imam- upadaj,samo nećemo prvom klasom "
 Druga klasa.
Pridržavajući se rukama, vraćamo dahove, voz kreće.
" Šta si rekao dokle ćeš ?"
" Nion, jel može povratna?"
" Komplikovano, morala bi se tobom vraćati, a idem samo napred "
" Ja sam ionako na putu za Andaluziju. A ona je napred u odnosu na Nion"

Doktorant u Lozani, recimo informacione tehnologije, Nešto što kod nas nema.
Tragedija.
 Nema kod nas ni rajanera ni vetrogenratora, ni biciklističkih staza tako da problem što za pametne nema mesta i posla je sekudarnog značaja, za naše vlastodršce. Za njih ništa nije problem.

 Ranč ispod Banstola, koji kao i u mom slučaju vredi više od svih trezora ECB.
 Tu negde  najbolje bi opisao trenutak " Pišonja i Žuga, u paklu  droge " ..taman složi pravu priču i odsvira "Crne leptire" kad sa zvučnika, dopre izdajničko obaveštenje :

" Die Nachte halt, Nion " ( al na francuskom naravno ) 

"Ti upravo silaziš" 

"Bilo mi je zadovoljstvo. " 

Dva osmeha

87-i minut i u stanu sam. O kakvom prevozu pricamo, dovoljan je komentar, " da smo išli autom od aerodorma do Niona i nazad do stana  trebalo bi nam više vremena . " (!) 

U Barseloni opet pada kiša. Treći put. 

Nepokolebljivo, sedam u bus, i pravac Monžujik. Olimpijsko brdo,predivno za potrošiti vreme izmedju dva leta, i srknuti espreso naravno. Botaničke bašte, biciklističke i pešačke staze, raj i po laganoj mediteranskoj kiši,a kamoli po lepom vremenu.

 Tu sa tog brda gledam grad ispod sebe i razmišljam, Pada mi na pamet legenda o nazivu nekog gradskog brda. Brdo se zove Tibidado, a naziv je nastao kao skraćenica od ponude djavola Isusu . Parafrazirano djavo je dao sledeću ponudu sa tog brda : " sve ovo ispod ( misli se na Barselonu )  ti poklanjam ,ako me budeš služio " ponudu koju je Božiji sin glat odbio.  

Ne mogu poreći da nisam pokušao da pomnožim kvadrature sa eurima. Da li bi i mene lecnuo,djavo? I koliko poštenih bi djavo lecnuo?

Ko radi na ovoj hipi pisti?

Državljanka Ruske Federacije je, na privremenom radu u Španiji. Sektor turizma. Welness i tako to. 

Stojimo u redu za ukrcavanje. Desno let za Herez levo za Palmu. Sad, dramuturški bilo bi  interesantno slagati pa reći da sam zbog radnice u turističkom sektoru prešao na drugi red za Palmu de Majorku,ali ako ostanemo ljubitelji istine, karta za Herez je bila puno skuplja, jer nisam stigao da je kupim na vreme,pa se jedino Palma uklopila u odobreni budžet. 

Radnica je tu bila, samo da uvede priču. 

Stan je pozicioniran gde treba, u starom gradu, tik uz gradski prevoz i u mirnoj ulici,bez turista i ugostiteljskih objekata. 

                                       Terasa

Kuća, iz ko zna kog veka, sve dimenzije su premale za današnje pojmove. Knjiga za odmor " Vrt uživanja" o nekom  srednjovekovnom holadnskom kultu "uživanja"-tako da sve odiše simbolikom. 
Gazdarica se sprema na daleki istok. Već vidjeno. Lako se uklapam. 

Izlazim. Palma de Majorka je najveća i najznačajnija luka za jahte na Mediteranu. Strašni sud, kolika je marina, i šta sve ima pored, duž obale u tom kontekstu, Sve vreme odmora sam samo o tome razmišljao. Kako? 

jedan deo luke

Kao i uvek, po nekoj meni neobjašnjivoj logici pronalazim lokal , u moru lokala/klubova/restorana po meri. Kuba. Pravo mesto ,za prave momke i cure, sa pogledom na marinu, interesantnog noćnog programa. Kafa i kokteli, dovoljno kvalitetni. Klijentela,turisti,nemci i englezi.Ko bi drugi? 

Šetam, Palma mi je baš po meri. Živo,ali sam uveren da se ima i gde skloniti, to ću otkrivati narednih dana. 

Gentleman always walk,never run
Etapa 1 

Palma-Cala Major-Punta Negra-Palmanova-Magaluf-Palma cca70km 

Iznajmljujem bicikl,neka varijanta koja je bila najreklamiranija na netu i usput. Nije loš bicikl Odlučujem se za manje zahtevnu rutu, dužinski gledano. Izlazim iz grada na zapad i pravac Magaluf. Nakon kasarne,ispostaviće se da na Palmi,baš ima vojnih objekata, ulazim u Kala Major neselje, i dalje pored obale. U kratkim crticama, kuća na kuću, apartmani ,hoteli, marine,golf tereni,ali kako se udaljavamo od Palme, pada gustina nekretnina, Bicilklistička staza perfektna. Nema ni neke gužve. Kraj je sezone, a meteo uslovi vrhunski za aktivan odmor. 
Stižem u Magaluf. To je već kao najstrašnije mesto masovnog turizma. Najludje su neke zgrade koje su široke jedan apartman a visoke dvadeset/trideset spratova.

                                Šta reći?

 Pravi primer serijske proizvodnje jeftinih stanova sa istom idejom. Svi imaju terasu i pogled na more. To što to ne liči  ninašta,očito da nije smetalo glavnom urbanisti. Plaža sa predivnim peskom sa pogledom na neko ostrvo.

Ko zna kada u Frankovoj Španiji je neko skontao da je to fino mesto za odmor. A onda je drugi dao prednost masovnoj izgradnji, nad urbanističkom lepotom pa imamo ono što imamo. Sreća u prolazu sam a osmeh mi zadržavaju,neke četiri, slovenskog govornog područja.
Kako znam ?
Slikaju se u plićaku, pa kad ih je roknuo neki talas ,jedna konstatuje da je njen status na fejsu :
 " Mokra!"

  Kubo, otvori se!

Etapa 2

Palma- Portixol-Cala Gamba- aerodrom-Playa de Palma -Cala Blava-Cala Pi (umalo )-Palma  cca 60km

Treći je dan i treba pokazati da si pametan. Iznajmljujem biciklo na drugom mestu, koje sam uočio prethodni dan u prolasku, Em je jeftinije em je lošije, ali zato vozim i ne odustajem. Idem na istočnu stranu uz obalu . Ni ne naslućujem šta me sve čeka. Čim sam krenuo da motam, primetimn da avioni preleću pravo ispred mene na maloj visini ( 30-50m ) i da bi zona sletanja morala biti negde uz obalu. Kako mi je jasno da se biciklističko šetalačka staza ne prekida još od marine u Palmi, pomislim da bi moglo biti negde blizu da se može doći. Peti kilometar mi je sve bilo jasno. Kafić, sa pogledom, može se doći do ograde, zona sletanja je stotinjak metara odatle, avion proleće tačno iznad glave. Tri sekunde sam zakasnio za jednu  što je radila pozdrav Suncu na plaži a Airbus joj skraćuje šiške.

Pozdrav Suncu! 


 Penjem se do same ograde, ima još entuzijasta. Razgovaram sa  pomorskim profesionalcem, zaljubljenikom u vazduhoplovtsvo. I ja isto, samo obrnuto,konstatujem uz osmeh.

Pozdrav Suncu 2 !

Na stazi ,haos i ludilo od ljudi i bicklista. Šta je tek u sezoni? I dalje nemam pojma gde idem i gde sam. Uprošćeno rečeno ulazim u Playa de Palma. E to se zove masovni turizam- Sedam kilometara, bulevar,sa objektima  sa jedne strane, i plažom sa druge. Za orjentaciju kafići imaju lako pamtljiva imena B12, F6,C42 itd. Ja radi lakšeg orjentisanja ukapiram jednu drugu karakteristiku, da je  mesto ipak podeljeno na neke uslovno rečeno zone, u kojima dominatnu ulogu imaju recimo, britanci ,ili nemci, pa mi padne na pamet da ja Playu de Palmu, upatim po tim sektorima. Nemački,

                                       Oktobar fest 

Britanski, Holandski. S tim što bih naglasio da se  da primetiti kada čovek ulazi u Holandski sektor. Baš se vidi.Veseli, opušteni i demokratični.

Sreća i to prodje, pa udjoh u jednu predivnu zonu u kojoj bih izdvojio naselje  vredno pomena -Cala Blava. Objekti tj kuće-ajd' zdravo. Vila do vile. Stotine. I nijednog hotela, kafića ,prodavnice,ništa. Jedan restoran, koji ne radi, koji nije na obali i koji izgleda kao da sam ga ja dizajnirao, sa bazenom oko stolova. Za svaku preporuku. Bilo u smislu kupovine nekretnine, iznajmljivanja nekretnine za godišnji ili jednostavno kao izlet biciklom ili busom od Plame . Plaže -premijer liga.  Ima ih raznih vrsta, nudistička- do koje staza vodi pored vile koja u svojoj bašti ima skulpture iz Kame Sutra,

Juče,danas,kama sutra


konzervativne, mešane itd.
 Dok jedan drugi dan budem čekao autobus, pijani gazda jedne od vila, mi priča da će on dogodine u znak protesta protiv svetskog poretka i kapitalizma (!) biciklom od Brisela do Barselone. A onda trajektom do svoje kućice od dva /tri miliona evrića. Dosta je njemu više i kapitalizma i katoličko/protestanskog establišmenta.  Nek' crknu od ljubomore, ovi što privatnim avionima dolaze na Palmu. U tom borbenom naboju  padne u svoju živicu, mrtav pijan, ja ga ostavim  uz ideju  da je umro junačkom smrću u borbi za radnička prava ugnjetenih i potlačenih.

U Kubi to veče aktivno  učestvovao u  kružoku sa gaspođicama iz Birmingema, na temu :
" Lovely- šta u stvari jedna prosečna podanica njenog kraljevskog veličanstva,  pod tim misli i očekuje"

Etapa 3

Palma-Manakor-Felantix-Campo-Lukmajor-Cala Blava-Palma cca 120 km ( ako ne i više )

Prethodni dan u jednoj od radnji za iznajmljivanje, nadjem sagovornika koji se razume u biciklizam. Kažem mu kojom bih rutom. Gleda mene, gleda moje odnegovano škembe, gleda svoje bicikle, gleda svoje mesečne obaveze, pa zaključi :
" Na takav put, Vi, jedino vrhunskom mašinom."
" Koja od ovih ? "
" Crveno -plava,američka sa japanskim menjačem  i nemačkim kočnicama  "
" sve najbolje? "
" pošto je američka uz nju ide slogan, Od najboljih za najbolje jer su najbolji tako rekli !"
" jesi li ti siguran da su to ameri rekli, meni to zvuči arijevskije ?"
" zar ima razlike ? "
" pa nema, nego pošto je ? " zatvorim oči da čujem presudu i svaki njen treptaj
" evo pravim ti južnjačku cenu, 16 eura! "
" 16 ?"
" 16, ko za tebe, brata južnjaka"
" pa auto je 13???"
" ova je bolja od auta, veruj mi "
" ajd ostavi jednu za ujutro."

Pripremljen u Kubi prethodne noći, sa svim potrepštinama u devet i tridest sam ispred radnje. Preuzimam gospodjicu. U starom dobrom anglosaksonskom stilu, avion ,brod i dobro biciklo su ženskog roda. Zato što se mogu dobro švajsovati.

Krećem, po Starom gradu, onako romatična šetnja ruka pod ruku. Presecam prvi Bulevar i naskačem. Malo se otima, ali je stisnem malo jače. . Tabla

         49!

 Manakor 49 km, na bulevaru koji me sada vodi ka izlazu iz grada. U petoj brzini shvatam da ima potencijala za dobru ljubav. U sedmoj se već daje, i vatamo zeleni talas, nema ništa da nas zaustavi. Kod aerodroma smo blizu vrhunca i polećemo.
Na prvoj uzbrdici sam već bio mrtav, ali mi nije bilo žao. Uživam. Ja bolju nisam imao. A vrlo verovatno da je ulazna cena prevelika da bih ikad u realnom životu  mogao pomisliti da će biti moja i samo meni verna. Za odlikaše.
Usporavam, Inače je autoput izmedju Palme i Manakora, na kome je naravno zabranjeno švajsovati bicikl, ali zato servisni put koji ide manje više pored je i napravljen za švajsovanje. Još jedno dve hiljade ( nije epsko preterivanje ) biciklista srećem usput i počinjem da shvatam obime biciklističkog turizma na Palmi. Čitavi timovi,pa pojedinci opremljeni i obučeni kao timovi, brzi,spori, sa reklamama po dresovima, stvaraju utisak kao da sam u profesionalnoj trci. La vuelta .  Iako su mi rekli da je ravnica izmedju Palme i Manakora, to je u stvari samo navlakuša, u pravcu Manakora se forsira jedno dugačko brdo, i desetina nadvožnjaka, vijaduktova i sl, te je vožnja ipak malo zahtevnija, ali je gospođica projektovanan za takve zahteve.

I konačno tabla

Gubitnik je onaj koji ne dobija

 Manakor. Rodno mesto gubitnika Nadala. Pošto mi je bilo jasno da je to manje od pola puta, ne zaustavljam se, desnom obilaznicom oko grada i pravac Felantix.
Opet uzbrdica. I to konstatnih 10/12 km. Već sam dobro umoran. Stajem na neko biciklističko odmorište ( i  to u normalnim zemljama postoji ). Betonska klupa,ležem na nju i kratka tura joge da povratim dah i snagu. Kao i uvek joga funkcioniše, što se ipak ne može reći za našu društveno-političku elitu.

Kao i u svakoj ljubavnoj vezi, pre ili kasnije javi se ljubavni trougao. Tu na nizbrdici od 12 km izmedju Felantixa i Campa, dok jedem a bicikl ide sam,u ljubav izmedju mene i nje ( bicikla ) radja se i ljubav prema Palmi. Vera i nevera.

Topli obrok


Sve što je lepo kratko traje, poznata je fraza. Posle Kapma do Lukmajora je uspon. Da tragedija bude veća, kraj rute je na nivou mora, Kampo je blizu nivoa mora, pa zašto se onda penjemo u Lukmajor?Tu promašim uključenje na servisni put pored autoputa,pa se ubacim sporednim putevima kroz Lukamjor -koji izgleda loše pogotovo imajući u vidu činjenicu da velika većina nekretnina na toj jugoistočnoj obali porez plaća upravo Lukmajoru, te mene to podseti na našu stvarnost. Ko krade? To je pitanje koje se nameće.
Izmrcvaljen, izbijam konačno na nizbrdicu prema moru, i na spomenuti servisni put, ali kada voziš na granici svojih mogućnosti svaki metar viška, je upravo to-metar viška.
Na moju veliku žalost nemam vremena da stanem u Kala Blavi da se operem, te bez prevelikih zaustavljanja prolazim Playa de Palmu, Portixol i ulazim u grad. Tih zadnjih dvadeset kilometara, izgledaju kao pred razvod. Voziš a ne uživaš.
Ali sve u svemu, to veče u Kubi ( imao snage za  još koji  "lovely" ) sa osmehom prisećao se svakog lepog trenutrka naše kratke a strasne ljubavi. 120 km u danu nije malo, i ne može se sa  svakim švajsovati toliko.

Etapa 4 
(0 kilometara)
Mrtav slomljen, sa upalom mišića prespavao na plaži u Kala Blavi

Etapa 5

Palma-Soler-Portosler-Valdemosa-Palma (busom )

Severna strana ostrva je apostrofirana od strane mnogih, te nisam odoleo porivu da isprobam. Nesiguran u autobusko zelžničke kombinacije,još uvek iscrpljen nakon nedavnog razvoda sa sport trek biciklom-bez snage  da započnem novu ljubavnu avanturu- odlučujem se za najjednostavniju verziju-uzeću lokalni bus do Solera gradića koji je u planini ali ima tako neki šmek te je pun turista i raskrnica je za severne rute. Šetnja kroz Soler-me vraća u razgovor na putu za Nion.Svi zapadno evropski gradovi su isti. Trg-katedrala i hotel. U toj jednostavnosti opažaja se krije genijalnost gopođice sa Banstolskog ranča.

Ima varijanta starog tramvaja od Solera do Portsolera. Pogledam oko sebe, shvatuim da sam na brdu, da treba da stignem u nešto sto u svom nazivu ima reč Port,te logično zaključim da mora biti nizbrdo. A par klilometara srednjevekovnim tramvajem za tričavih 5,5 eura u jednom pravcu.

 Previše za jednog iskonskog paradajz turistu. Šetnja pored vikendica i plantaža mandarina i pomorandži je prava mera na godišnjem odmoru.

Portosoler, luka polukružnog oblika, čiji ulaz sa jedne strane čuva kasarna a sa druge svetionik. Pijem kafu i uživam u primljenim porukama na telefonu.

Najbolja stena za skakanje van domašaja civila 


Penjem se nas brdo na kome je svetionik. Sto dvadeset metara nadmorske visine. Prava izletnička šetnja ,a ono što ostaje večno u sećanju, onaj prepoznatljivi miris borova i čempresa, kao kod nas na moru. Samo da zapišem ime, Portosoler. Čuo sam bio i ranije da na Majorci ima toga kao i kod nas na moru. Na vrhu brda, planinarsko odmorište, pošto je u tom severnom delu  dominantna planina Tranmuntana, pa je sve ispresecano alpinističkim rutama, a ta tačka kod tog svetionika je jedna od polaznih/završnih. Ima i dobar signal interneta. Ležim na kamenoj ogradi, i slušam na zvučnik selekciju dizajniranu za mene na youtubetu. Prilaze mi neki Nemci i konstatuju da je zvuk pravi. Kažem osamdesete,- Partibrejkersi i Bajaga.

I miris i ukus! 

Spuštam se nazad na plažu. restoran argentinske kuhinje, višestruko nagradjivan- jedem pijem i perem se u moru. Nije previše hladno, imajući u vidu da je 20 oktobar.
U povratku  opet sa  nekim podanicama kraljevstva u kome nikad Sunce ne zalazi, prolazimo kroz Deiju-gde opet seva komentar "lovely"

 pa kroz Valdemoso i nazad u Palmu.

Tu sam shvatio koja bi ruta bila vrhunska a izvodljiva. Od Palme do Valdemosa ubaciti biciklo u gepek od autobusa. Od Valdemosa preko Deije put se manje više spušta do Portasolera, predivna ruta iznad mora, u obilju rastinja uz već prethodno spomenuti i miris i ukus Mediterana.Od Portasolera, nije preveliki uspon do Solera, a od Solera do Col de Soler ( tako se oznacavaju biciklistički prevoji-col p.a.) , jeste jak uspon ali je kratak-nekoliko kilometara,uz adekvatne pauze -izvodljivo.

IsforsiratiTranmuntanu, u blizini najviših vrhova a zatim se lagano četvrom spustiti do Palme, -neprocenjivo. I uneseno u tefter za neki sledeći put.

Etapa 6

Palma-Potixol- Can Pastila-Palma (cca 20km -peške)

Poslednji raspoloživ dan odlučujem se za laganu šetnju do aerodroma to jest kafića na obali pored aerodroma. Portixol mi je naročito zapao za oko, deluje krajnje fino,

 lepo i lociran, plaže verovatno pretrpane leti, van sezone taman, uzet u uži izbor za neki drugi put. Vreme se malo pokvarilo, nije baš za sunčanje ali neposredno pre aerodroma stajem na nekom poluostvru i odlučim da odatle gledam avione u prilazu i da bacim mediteransko kuliranje. Zvuk turbine kompresora Prat Witney motora u kombinaciji sa talasima prekidaju neki reperi. Snimaju spot. Klasika, jedan kamerom snima, sa velikog kasetofona trešti pravi crnački rep (oximoron je belački rep-da se razumemo ) drugi repuje. Šok nastaje u trenutku kada uklavirim da u svatri pevaju na nemačkom. Tu se setim Adolfa Galanda, hitlerovog komadanta PVO-( nacističkog vazduhoplovnog asa ) koji je lagano nakon drugog svetskog rata odšetao do Španije ,radio kao Frankov savetnik za pitanja avijacije, i živeo na Palmi ako sam dobro upamtio.
Ako već nisi pobedio u ratu, treba znati i izgubiti. Nije svejedno.

Okrećem glavu i shvatim da poluostrvce ima i naziv . Peñon. Gde sam ja video taj naziv? Seti se, seti se. aaaa, tako Španci zovu Gibraltar. Pa ja i jesam krenuo u Andaluziju, sa idejom da izmedju ostalog obidjem i Gibraltar.

Lijo, obećao sam deci.

Etapa 7
Nije se dramuturški uklopilo u osnovni tekst.

Nedavno sam kupio i pročitao knjigu Dejvida Birna " Biciklistički dnevnici". Kompeltan esej o knjizi nekom drugom prilikom,a  za ovaj tekst, samo manji citat da ulepša i pocrta lepotu -biciklističkih godišnjih odmora :

Umesto zaključka,
Pre neki dan sa sinovcem sedim i pričam.
Pita šta  mu piše na majici?
Čitam na engleskom i prevodim:

Većina problema na ovom svetu bi nestala kada bi ljudi više koristili bicikle. 

Zašto?
Joj dete, koliko imaš godina?
5!
Ajd još malo karfiola i pasulja da jedeš pa ću da ti objasnim.
Jedi ti  karfiol!

                     I more i biciklo

U Palmi osim Kube, za svaku pohvalu je kafić u starom gradu Molto Barra (ili tako nešto). Imaju svoje pivo,atmosfera prava rokerska-uglavnom španski lokal,a jedno veče na dijaprojektoru ( ko se toga još seća) gazda lokala napravio filmić sa komentarima tj pre su to pokretne slike nego film - o svom putovanju na Himalaje. Uz konstantno prozivanje svih onih koji su ostali na Palmi da se prže na Suncu i sa turistima, destine drugačijih predela i ljudi koji veselo poziraju ludom španskom gazdi. Drugačiji način da se napravi reportaža. Uživao.

                                 UNESCO 


Pronašao radnju na kojoj piše " Nije Turistička organizacija grada Palme". Pa šta je ,kad ima taj jeftuini natpis? Prodavnica geografskih mapa Španskog Geografskog instituta.
Proveo prepodne u prijatnom razgovoru i šopingu.
 Velika američka mapa " EL MUNDO" .

"Kako znam da je američka?" pita radnik, vrlo ljubazno.
 "Tih par opština na jugu Srbije,nema medjunarodnu granicu, nego opštinsku".
"A da,da,svakako, podrazumeva se",
 i levom rukom skalnja ispod stola,a desnom vadi,
"za Vas, raritet, Holandska mapa sveta, XVII vek".
"Jel Zemlja ravna ploča? "
"Prva na kojoj nije. "
Zapakujte za poneti.

U periodu neposredno pred put dok sam bio mrtav umoran i iscrpljen od dnevnih obaveza,

 na radiju  ponovo čujem  pesmu. Ali taj dan uspem i da je pronadjem na youtubetu. Isuviše povezanih detalja da  bi pesma bila izostavljena u reportaži. Nemci pevaju o godišnjem, u stilu ,menjam hladne dane za Sunce, ostrvo bez imena mnogo milja daleko od kuće, itd, koncertna verzija u Lisabonu. Šta bolje  može stati u 5 minuta?

Na kraju ne manje bitno, u Barseloni četvrti put. I po četvrti put pada kiša. Kažu ljudi da je najkišoviti veći grad u Evropi, Stavanger u Norveškoj.
 Zar je?