Trebinje
Glava me bila zabolela. Bio, uslikao, imam i priču a nisam siguran da 'oću. Autocenzura je čudo. I nije sporno šta ja mislim o tome.Sporno je šta bi drugi shvatili. Uvek ima ko će da shvati drugačije. Bilo bi i previše, da sam napisao šta sam mislio. A pisao bih ili bih razmišljao o tome da mi nije palo na pamet da pišem serijal o RS. Kao i uvek do sada , moj anđeo čuvar, Republika Srpska.
Prva krivina sa koje se ne vidi more.
Ne treba ni sumnjati. Ko bi nama dao nekretnine koje se mogu dobro uvaljati? Verovatno se more i vidi sa neke tačke na okolnim brdima ali na putu ,e to već ne može.
Put nastavlja kroz klasičan hercegovački krajolik. Kamen ,makija i Sunce. Vrelo je. Ulazimo u grad. Vozim negde. Prepoznajem kasarnu, sedište elektroprivrede,dakle tu smo.
Platiću parking ,ovo su moji ,verovatno nije ni skupo. Marka, koliko god hoćeš!
Idemo prema centru. Prvi utisak,dobro je, ali i gužva.
Izbijamo na centralni trg.Vau! Koliko turista ?Stotine,sa vodičem ,japanci poslagani kao sardine, engleski penzioneri i nemački špijuni. Izmedju ostalih.
Šetamo kroz masu. Pijaca. Tu mi klikne,smokve za slatko.Gajbu po ceni od kile, ako uporedimo sa prethodnom cenom.
Nosim smokve u auto. Brišem znoj sa čela. Nazad na trg.Gledam spomenik. Dučić oslobodiocima iz 1918.
Ne mogu da odolim a da ne spomen Dučića. Njega kao pisca i diplomatu ne treba posebno predstavljati,tj ne bih bar ja to trebao da radim,jer nešto nisam baš siguran da sam čitao njegova dela,ali zato me uvek oduševljavaju dve kafanske priče vezane za pesničko diplomatsku legendu. Zgrada ambasade Republike Srbije u Budimpešti. Objekat prvorazredan a lokacija ne može jače. Zaradio Dučić i poklonio Kraljevini. Zaradio? Pa vlasnik kuće bila Dučićeva cura, ili kako bi konzervativni kritičari rekli pesnikova muza, malo liberalniji bi citirali njenu ogromnu ljubav prema pesniku,a mi realisti bi pitali, " šta si joj uradio kad ti je takav objekat poklonila,brate Jovane?" .
I druga ,u Lisabonu,1941,Kraljevina kaputulirala, Kralj izbegao, država i sistem se raspali, a brojne jugoslovenske diplomate iz Zapadne Evrope beže pred nacističkom najezdom. Medju njima i Dučić i Crnajnski. Šta će kako će,čuju vest da Portugalci dozvoljavaju svakom da se ukrca na brod za SAD ako ima kod sebe 4000 dolara. Kaže Dučić Crnjanskom :" Šta da ti kažem ,trebao si uštedeti negde tih 8000 dolara!" Crnajnski imao i ženu sa sobom. Ne možeš biti dobar i bogat, jel da Jovane?
Tj imaju tri spomenika oslobodiocima. Našli i ovaj 1941-1945
Treći nismo našli. Ali ne znači da neću spomenuti. Srđan Aleksić ,trebinjac koji je podvukao crtu,između sebe i svih ostalih.
Spomen ploča iz prolaza koji nosi ime heroja u Pančevu.
Istorija se ponavljala.
Kao da nije dovoljno što je priroda surova i negostoljubiva. Nego i neprijatelji svaki put.
Voda iz česme kao led. Prija.
Ulazimo u turističku organizaciju. Gde piju loaklci kafu? Ili da preformulišem. Gde nema turista? Tražimo.Ništa posebno.
Forsiramo reku.
Motamo se okolo. Super,ali pije nam se kafa. Spolja gledano obećavalo je.
Underground. I muzika uživo u po bela dana.
Trebinje, večno te volim zbog tih pola sata.Dobar espreso,još bolja muzika uživo,
Posle kafe još malo obilazimo. Tražimo Anđelkin prozor. Ona Anđelka iz RTS TV serije "Ranjeni Orao". Gde su piloti tu su i dobre žene,a gde bi to sve moglo i da se nađe osim u Hercegovini?
po starom gradu,
Idemo dalje. Od onih para što nije pomogao Crnjanskom deo je ostavio za objekat ipo. Dučiću ,još jednom, svaka čast. Vidi se ali treba kolima stići do gore. Srećom nakon rata Španski kontigent SFOR-a bio lociran u Hercegovini,pa ih ima onih koji znaju i kastiljanski,
Vamos a iglesa?
Tamos,tamos,
inače teško bi se snašli, da smo se oslanjali na ćirilične natpise.
Usput,
Gore idemo,
Uspon ,ništa posebno, ali zato pogled sa vrha,
Hercegovačka Gračanica,preneseni posmrtni ostatci Dučića,po osnovu pesnikovog testamenta.
Kompleks izgleda baš fino, lep primer kako se može napraviti i kod nas a da bude fino ,uredno i sređeno. Jednina senka na posetu je buljuk posetilaca koji je izašao iz jednog autobusa. I nije sporan buljuk tih izletnika,već smisao njihovog okupljanja. Ženski aktiv neke parlamentarne stranke na izletu pred izbore. Tu na vrhu kad smo se vratili do parkinga,pored nas parkiran SAAB 900 iz 85. Dvojica automobilskih entuzijasta iz Švajcarske, putuju Evropom, i uživaju. Morao sam da porazgovaram sa istima. Vole SAAB-ve kao i ja. Avion ili auto,tiotalno nebitno, bitno da je SAAB. Dozvolio sam i da slikaju svoj auto pored toyotice. Zahvalili se na ukazanoj časti.
Idemo dalje, ako se neko sluičajno pita kako izgleda Hercegovina,
Bilećko jezero,
Gatačko polje i Gacko,
Iznad Gacka na putu ka Čermernu,
neko jezero,
Čemerno.mesto i prevoj na 1293mnv. Koji mesec ranije ovde je bilo 4m snega a situacija je tokom ciklona Gabora bila najblaže rečeno katastrofalna. Helikopterski Servis RS je opravdao svoje postojanje na ovom mestu.
Zelengora levo ,Volujak desno. Grupacija najviših planina u RS. Iza ,ne vidi se na slici Maglić,najviši vrh Republike Srpske 2386m ( po vazduhoplovnoj karti).
a kad već spominjemo Republiku Srpsku,
Dok bude balvana biće i nas. Na vlasti ili u šumi,totalno nebitno.
Glava me bila zabolela. Bio, uslikao, imam i priču a nisam siguran da 'oću. Autocenzura je čudo. I nije sporno šta ja mislim o tome.Sporno je šta bi drugi shvatili. Uvek ima ko će da shvati drugačije. Bilo bi i previše, da sam napisao šta sam mislio. A pisao bih ili bih razmišljao o tome da mi nije palo na pamet da pišem serijal o RS. Kao i uvek do sada , moj anđeo čuvar, Republika Srpska.
Prva krivina sa koje se ne vidi more.
Ne treba ni sumnjati. Ko bi nama dao nekretnine koje se mogu dobro uvaljati? Verovatno se more i vidi sa neke tačke na okolnim brdima ali na putu ,e to već ne može.
Put nastavlja kroz klasičan hercegovački krajolik. Kamen ,makija i Sunce. Vrelo je. Ulazimo u grad. Vozim negde. Prepoznajem kasarnu, sedište elektroprivrede,dakle tu smo.
Platiću parking ,ovo su moji ,verovatno nije ni skupo. Marka, koliko god hoćeš!
Idemo prema centru. Prvi utisak,dobro je, ali i gužva.
Izbijamo na centralni trg.Vau! Koliko turista ?Stotine,sa vodičem ,japanci poslagani kao sardine, engleski penzioneri i nemački špijuni. Izmedju ostalih.
Šetamo kroz masu. Pijaca. Tu mi klikne,smokve za slatko.Gajbu po ceni od kile, ako uporedimo sa prethodnom cenom.
Nosim smokve u auto. Brišem znoj sa čela. Nazad na trg.Gledam spomenik. Dučić oslobodiocima iz 1918.
Ne mogu da odolim a da ne spomen Dučića. Njega kao pisca i diplomatu ne treba posebno predstavljati,tj ne bih bar ja to trebao da radim,jer nešto nisam baš siguran da sam čitao njegova dela,ali zato me uvek oduševljavaju dve kafanske priče vezane za pesničko diplomatsku legendu. Zgrada ambasade Republike Srbije u Budimpešti. Objekat prvorazredan a lokacija ne može jače. Zaradio Dučić i poklonio Kraljevini. Zaradio? Pa vlasnik kuće bila Dučićeva cura, ili kako bi konzervativni kritičari rekli pesnikova muza, malo liberalniji bi citirali njenu ogromnu ljubav prema pesniku,a mi realisti bi pitali, " šta si joj uradio kad ti je takav objekat poklonila,brate Jovane?" .
I druga ,u Lisabonu,1941,Kraljevina kaputulirala, Kralj izbegao, država i sistem se raspali, a brojne jugoslovenske diplomate iz Zapadne Evrope beže pred nacističkom najezdom. Medju njima i Dučić i Crnajnski. Šta će kako će,čuju vest da Portugalci dozvoljavaju svakom da se ukrca na brod za SAD ako ima kod sebe 4000 dolara. Kaže Dučić Crnjanskom :" Šta da ti kažem ,trebao si uštedeti negde tih 8000 dolara!" Crnajnski imao i ženu sa sobom. Ne možeš biti dobar i bogat, jel da Jovane?
Tj imaju tri spomenika oslobodiocima. Našli i ovaj 1941-1945
Treći nismo našli. Ali ne znači da neću spomenuti. Srđan Aleksić ,trebinjac koji je podvukao crtu,između sebe i svih ostalih.
Spomen ploča iz prolaza koji nosi ime heroja u Pančevu.
Istorija se ponavljala.
Kao da nije dovoljno što je priroda surova i negostoljubiva. Nego i neprijatelji svaki put.
Voda iz česme kao led. Prija.
Ulazimo u turističku organizaciju. Gde piju loaklci kafu? Ili da preformulišem. Gde nema turista? Tražimo.Ništa posebno.
Forsiramo reku.
Motamo se okolo. Super,ali pije nam se kafa. Spolja gledano obećavalo je.
Underground. I muzika uživo u po bela dana.
Trebinje, večno te volim zbog tih pola sata.Dobar espreso,još bolja muzika uživo,
Posle kafe još malo obilazimo. Tražimo Anđelkin prozor. Ona Anđelka iz RTS TV serije "Ranjeni Orao". Gde su piloti tu su i dobre žene,a gde bi to sve moglo i da se nađe osim u Hercegovini?
po starom gradu,
Idemo dalje. Od onih para što nije pomogao Crnjanskom deo je ostavio za objekat ipo. Dučiću ,još jednom, svaka čast. Vidi se ali treba kolima stići do gore. Srećom nakon rata Španski kontigent SFOR-a bio lociran u Hercegovini,pa ih ima onih koji znaju i kastiljanski,
Vamos a iglesa?
Tamos,tamos,
inače teško bi se snašli, da smo se oslanjali na ćirilične natpise.
Usput,
Gore idemo,
Uspon ,ništa posebno, ali zato pogled sa vrha,
Hercegovačka Gračanica,preneseni posmrtni ostatci Dučića,po osnovu pesnikovog testamenta.
Kompleks izgleda baš fino, lep primer kako se može napraviti i kod nas a da bude fino ,uredno i sređeno. Jednina senka na posetu je buljuk posetilaca koji je izašao iz jednog autobusa. I nije sporan buljuk tih izletnika,već smisao njihovog okupljanja. Ženski aktiv neke parlamentarne stranke na izletu pred izbore. Tu na vrhu kad smo se vratili do parkinga,pored nas parkiran SAAB 900 iz 85. Dvojica automobilskih entuzijasta iz Švajcarske, putuju Evropom, i uživaju. Morao sam da porazgovaram sa istima. Vole SAAB-ve kao i ja. Avion ili auto,tiotalno nebitno, bitno da je SAAB. Dozvolio sam i da slikaju svoj auto pored toyotice. Zahvalili se na ukazanoj časti.
Idemo dalje, ako se neko sluičajno pita kako izgleda Hercegovina,
Bilećko jezero,
Gatačko polje i Gacko,
Iznad Gacka na putu ka Čermernu,
neko jezero,
Čemerno.mesto i prevoj na 1293mnv. Koji mesec ranije ovde je bilo 4m snega a situacija je tokom ciklona Gabora bila najblaže rečeno katastrofalna. Helikopterski Servis RS je opravdao svoje postojanje na ovom mestu.
Zelengora levo ,Volujak desno. Grupacija najviših planina u RS. Iza ,ne vidi se na slici Maglić,najviši vrh Republike Srpske 2386m ( po vazduhoplovnoj karti).
a kad već spominjemo Republiku Srpsku,
Dok bude balvana biće i nas. Na vlasti ili u šumi,totalno nebitno.
Нема коментара:
Постави коментар