Dan je ipak počinjao drugačije. Imao sam dvadeset minuta viška ,pre zakazanog termina, pa ko velim da uletim malo u knjižaru. D'ubijem vreme.Imam šta i videti . Knjige lepih boja, da ne kažem beba plavo/roze / svetlo žuta u komibinaciji sa plavom, i tako dalje. Ajd malo levo desno,naletim na klasika. Umberto Eko. Iako sam bio krenuo da čitam Ime Ruže, druga vrsta literature mi je u medjuvremenu postala dostupnija ( čitaj našao na netu Lonely Planet-e za dž ,pa ko velim da ih pročitam dok ne poskupi ) te je Eko nakon jedne ipo knjige stavljen u krug čekanja. Moram priznati da je dobar. U tom kontekstu sam i pogledao Fukovo platno .Čisto da vidim na kakvom je papiru odštapano ,pošto moj intelektualni nivo nije na nivou da bi skontao Ekova vrhunska dostignuća. Kad imam šta i videti. Knjiga 47 maraka! E tu se iznerviram, izadjem iz knjižare i ne mogu da dodjem sebi.Pa ko ima 47 maraka za knjigu? Koju što je najsmešnije ne možeš ni da ukapiraš.Čak sve i da je kupiš a nakon toga i pročitaš.
Uglavnom nastavim po planu i protokolu, i kao što uvek i biva ,za kvalitenu priču dovoljan je i trenutak.Kasnije tokom dana prolazeći pored štandova za prodaju knjiga na trgu, bacim oko na tezge ne bi li video nešto zanimljivo, možda Fukovo platno za 4 marke,kad u nekoj bačenoj kutiji sa strane , "Knjige za 5 maraka". E to je već nešto.Jednom prilikom sam uspeo da kupim i besmislenu knjigu za pet maraka. Kao šatro neki lisabonski jevreji. Ajte molim Vas pa gde to ima? U ćošku kutije neki naš autor "Mediterani".
Naslov obećava. Omiljeni film mi je Mediteraneo. Možda je ovo nešto tako to. Bacim pogled na brzinu, pitam prodavačicu:
" Ako vam dam 10 maraka ,jel imate kusur za ovu knjigu od tri po marke " kaže ona "imam 5 ,a ionako mi ne treba ta jedna ipo ,pošto je knjiga 5 a ne tri ipo " mala iskusna ,ne da se prevariti.
Nema veze ionako trebam knjigu pokloniti jednom prijatelju.
Dodjem kući kad imam šta i videti. Uvek volim da kupim drugima knjigu koju i ja sa uživanjem pročitam. Knjiga deluje zanimljivu još na prvu loptu. Naš čovek živi i radi u Barseloni. Set priča, objavljivan kako kod nas ,tako i po Španiji ,da ne kažem Kataloniji.
Neslavno se završio moj izlet u književne kritičare.U trećem srednje sam Anu Karenjinu definisao kao prostitutku, jer to se tako u mom selu zove-kad pokupiš matorog frajera zbog para, a onda kada si sigurna u 50% ,onda nešto mladje za draufanje- i kad je profesor uz komentar " takvu veličinu kao što ja Ana si nazvao kurvom!? i zalepio mi keca odustao sam od književne kritike. Ovaj put nisam izdržao a da ne prokomentarišem literarno delo. I da se nadovežem,kad sam već tu, Ljubav je kad curu držiš za rukicu i šetaš obalom Mediterana u avgustovski smiraj dana, a ne to što jedna ruska prostituka navuče pajsera punog para.
Jedna ,druga treća, ne mogu se odvojiti. To kralju!
Kao da čitam jednu veliku reportažu, o dnevnom životu, van utabanih staza, punu humora, opasnih opažaja, i dodira, zvuci, mirisi , sve na jednom mestu.
Stil pisanja pitak,rečnik adekvatan. Tu ukapiram da ta knjiga nije za poklon tamo gde sam mislio.Nema veze rado ću je ostaviti u svojoj kolekciji.Jednostavno je moram imati.
I taman kad sam stigao do pola knjige. Ladan tuš. Crna Gora,Srbija!, i Albanija. ali se vrlo brzo smirim, jer sam shvatio da su i te zemlje Mediteran, naročito prva i treća a i druga ,imajući u vidu činjenicu kada je nastajala priča (1998) .Tada je naša mila domovina bila SRJ, a SRJ je bila mediteranska zemlja.
To ne menja činjenicu da su priče kvalitetne i zanimljive.
Istina nekako mi je mediteranskija Sardinija ili Palermo od Beograda, ali Bože moj. Pobeda je pobeda.
A moja prepporuka je kao afrička obala mediterana. Topla i nežna.
Volim neutabane staze, a ova knjiga i ovaj autor su baš to. Off beaten track. U punom smislu reči.
Pretpostavićemo da je autor knjige ,Igor Marojević, baš ovu pesmu izabrao za ovaj tekst.
P.S.Biće i afričkio mediteranskih motiva a i špansko/katalonskih ,samo da sredim fotografije.
Uglavnom nastavim po planu i protokolu, i kao što uvek i biva ,za kvalitenu priču dovoljan je i trenutak.Kasnije tokom dana prolazeći pored štandova za prodaju knjiga na trgu, bacim oko na tezge ne bi li video nešto zanimljivo, možda Fukovo platno za 4 marke,kad u nekoj bačenoj kutiji sa strane , "Knjige za 5 maraka". E to je već nešto.Jednom prilikom sam uspeo da kupim i besmislenu knjigu za pet maraka. Kao šatro neki lisabonski jevreji. Ajte molim Vas pa gde to ima? U ćošku kutije neki naš autor "Mediterani".
Naslov obećava. Omiljeni film mi je Mediteraneo. Možda je ovo nešto tako to. Bacim pogled na brzinu, pitam prodavačicu:
" Ako vam dam 10 maraka ,jel imate kusur za ovu knjigu od tri po marke " kaže ona "imam 5 ,a ionako mi ne treba ta jedna ipo ,pošto je knjiga 5 a ne tri ipo " mala iskusna ,ne da se prevariti.
Nema veze ionako trebam knjigu pokloniti jednom prijatelju.
Dodjem kući kad imam šta i videti. Uvek volim da kupim drugima knjigu koju i ja sa uživanjem pročitam. Knjiga deluje zanimljivu još na prvu loptu. Naš čovek živi i radi u Barseloni. Set priča, objavljivan kako kod nas ,tako i po Španiji ,da ne kažem Kataloniji.
Neslavno se završio moj izlet u književne kritičare.U trećem srednje sam Anu Karenjinu definisao kao prostitutku, jer to se tako u mom selu zove-kad pokupiš matorog frajera zbog para, a onda kada si sigurna u 50% ,onda nešto mladje za draufanje- i kad je profesor uz komentar " takvu veličinu kao što ja Ana si nazvao kurvom!? i zalepio mi keca odustao sam od književne kritike. Ovaj put nisam izdržao a da ne prokomentarišem literarno delo. I da se nadovežem,kad sam već tu, Ljubav je kad curu držiš za rukicu i šetaš obalom Mediterana u avgustovski smiraj dana, a ne to što jedna ruska prostituka navuče pajsera punog para.
Jedna ,druga treća, ne mogu se odvojiti. To kralju!
Kao da čitam jednu veliku reportažu, o dnevnom životu, van utabanih staza, punu humora, opasnih opažaja, i dodira, zvuci, mirisi , sve na jednom mestu.
Stil pisanja pitak,rečnik adekvatan. Tu ukapiram da ta knjiga nije za poklon tamo gde sam mislio.Nema veze rado ću je ostaviti u svojoj kolekciji.Jednostavno je moram imati.
I taman kad sam stigao do pola knjige. Ladan tuš. Crna Gora,Srbija!, i Albanija. ali se vrlo brzo smirim, jer sam shvatio da su i te zemlje Mediteran, naročito prva i treća a i druga ,imajući u vidu činjenicu kada je nastajala priča (1998) .Tada je naša mila domovina bila SRJ, a SRJ je bila mediteranska zemlja.
To ne menja činjenicu da su priče kvalitetne i zanimljive.
Istina nekako mi je mediteranskija Sardinija ili Palermo od Beograda, ali Bože moj. Pobeda je pobeda.
A moja prepporuka je kao afrička obala mediterana. Topla i nežna.
Volim neutabane staze, a ova knjiga i ovaj autor su baš to. Off beaten track. U punom smislu reči.
Pretpostavićemo da je autor knjige ,Igor Marojević, baš ovu pesmu izabrao za ovaj tekst.
P.S.Biće i afričkio mediteranskih motiva a i špansko/katalonskih ,samo da sredim fotografije.
Нема коментара:
Постави коментар