Republika Srpska- Banja Luka

Od 8 do 4

Veliki je izazov odužiti se nekom. Da stvar bude teža nije osoba već grad. I to kakav grad.Glavni grad Republike Srpske. Petnaest godina teškog rada je iza nas i valja to proslaviti. Ovaj tekst ima nameru da bude uvod u seriju proslava.

Priča koja sledi je bazirana na istinitom događaju, svi likovi i mesta su stvarni.
A da relaksiramo tešku temu ,malo muzike,

Banja Luka,treća dekada avgusta meseca jednog leta. Topli talas tek pristigao. Najavljene temperature i do 40 stepeni. Biće paklena radna sedmica.

Ponedeljak, kafa ,doručak i polako se spremam da krećem. Proveravam gepek i ranac (nisam ekspert pa nemam torbu za lap top)  sve je na svom mestu. Nije još osam ,sunce  ne udara u retrovizor.
Vozim kroz grad. Godišnji odmori su, ali i dalje je gužva. Gledam likove u automobilima. U odelima, vezanih pojaseva, slušaju jutarnje vesti i polako utanjaju u radnu sedmicu. Nisu namršteni ,vidi se da vole rad. Prolazim kroz zadnji kružni tok, uzbrdo,nizbrdo, kršim saobraćajni propis motam u levo,odma' desno i posle par metara stižem na odredište. Parkiram u ladovini stoletnog stabla.

Pogled na zid,



pa na stolicu,



još nisam postao foteljaš, biram gde ću sesti.
Pored vode, a gde bih drugde.



Naručujem kafu. Uzimam dnevne novine, valja se informisati. Ne mogu se donositi odluke ako se nemaju validne informacije

Kad sam završio jutarnje informisanje i podizanje sistema, ustanem lagano pokupim opremu iz auta, pored pekare ,topli obrok,  i na poziciju. Pogled sa radnog mesta.



Izvadim knjigu, za ovu priliku to je Lonely Planet - zemlja Dugog oblaka.
I lagano. Malo ronim, malo se sunčam ,malo čitam,jedem, pijem. I već je pola pet.
Lagano ustajem ,pakujem se, i krećem u noćnu.

Utorak, kafa ,doručak i polako se spremam da krećem. Proveravam gepek i ranac.Sve je tu. Tu su i dalje oni likovi što ujutro idu na posao,u odelima i sa laptopovima.Jednom rečju- eksperti.

Opet ista stolica , isti italijanski espreso, isti pogled na Vrbas, danas je voda koji centimetar

niža,slušam izveštaj o nivou voda, bližimo se istorijskim minimumima. Topli obrok,opet ladovina, zemlja Dugog oblaka, na radiju najavljuju 38 stpeni, meni deluje da temperatura ne prelazi 27/28. Kažu da je 10 stepeni efekat vode i ladovine.Proverio, ne naučno eksperimentalno ali empirijski.
Blizu 5, danas sam radio prekovremeno, ustajem ,pakujem se, i krećem u noćnu.

Sreda, kafa ,doručak i polako se spremam da krećem.Više ni ne proveravam gepek i ranac, tu je sve. Rutina je čudo. Dok sam vozio prema poziciji počnem da razmišljam o ovim likovima što ih srećem ujutro da idu na posao u odelima. Mnogi su članovi Partija. Padne mi na pamet da sigurno postoji matematička relacija koja opisuje minimalno potreban broj klimanja glavom ili podizanja dva prsta na sastancima, da bi se kupilo odelo i kravata. Sledeći logiku velikih brojeva sigurno postoji formula za izračun potrebnog broja prisutva na Partijskim  sastancima i kupovine stana.

Uto stižem na lokaciju, zemlja Dugog Oblaka me vraća iz razmišljanja. Već sam se bio stresno opteretio velikim brojevima, mada mi je u startu jasno da sam ja u odnosu na njih diferencijalna jednačina, te sa osmehom na licu zaronih u duboki zeleni Vrbas.

Donesem tešku ali jedinu racionalnu odluku da danas ne radim prekovremeno.  Samo do pola pet. Trebao bih do 4 ali pošto sam koristio pauzu za topli obrok pošteno bi bilo prema poslodavcu  ostati pola sata duže.

Ustajem ,pakujem se, i krećem u noćnu.

Četvrtak, kafa ,doručak.i polako se spremam da krećem.Tu je sve. Da promenim rutinu, uključujem radio stanicu sa vestima. Da čujem šta slušaju oni gorepomenuti. ..." Vlada će nastaviti sa intezivnim merama štednje i time doprineti smanjenju  nezaposlenosti..." . Setim se dvojice mojih drugara ,koji tvrde da cene na malo rastu kad narod nema para.Ako dokažu tu teoriju dobiće Nobelovu nagradu za Ekonomiju. I da se razumemo , tzv. Nobelovci su  za razliku od spomenutih, pošteni i vredni momci,da ne bude zabune i ja ih volim i poštujem u punom kapacitetu.
Navučem peraje ,masku i zaronim. Lakše mi je da gledam klenove od metar i pastrmke od  8 kila nego da razmišljam.



Milford Sound, je danas pao za slobodu.
Ustajem ,pakujem se, večeras nisam noćna. Nema veze treba nekad i odmoriti u životu.

Petak,kafa ,doručak i sve ostalo. Danas je veliki dan. Petak. Poslednji radni dan u sedmici. Treba se pripremiti za vikend. Radna disciplina popušta kod drugih ljudi, ali ja sam profesionalac. Nema tu friday dresing,ovo ono, zna se kodeks oblačenja.  Ako sam nosio bermude i majicu u ponedeljak to nosim i u petak.

 Držim radnu temperaturu. A ne k'o eksperti. Mora da su veliki eksperti u pitanju kad nose odela i kravate na plus 40. Nesumnjivo. Espreso, informisanje , topli obrok, ronim, već stigao i do krajnjeg juga Dugog Oblaka, mada je jug krajnje relativan pojam  na Dugom oblaku. Kod njih je sve obrnuto. Jug hladniji a bogatiji . Tako i kod nas. Bolje roniti 100 godina   nego ići jedan dan na  službene sastanke.


I nije mi žao što sam ostao danas do 5 i dvadeset. Večeras posle noćne odoh dvadeset dana na godišnji.
Zaslužio sam.
Dok odlazim niz Bulevar Srpske Vojske,gledam u retrovizor obrise grada.

 Hvala ti Bože na ovih 15 godina.

A jedna rečenica,večna asocijacija "Kafa.kisela i Šade!"