Nakon tri neuspešna pokušaja, ovaj put sam konačno u autobusu koji jezdi La Mančom. Noć je i ne vidi se ništa sem autoputa te još koji sat sna pre intezivna četiri anadluzijska dana dobro dođe.
Otvaram oči pred kružnim tokom na ulazu u Herez. U tom trenutku sam znao da će boravak u arhitekstonskom i infrastrukturnom smislu biti obeležen kružnim tokovima. U Herezu ih ima bar 50, i na svakom je vidna želja arhitetkata i inžinjera da nešto istaknu. Skulptura manja ili veća, koja priča priču iz istorije ili tradicije, skladno uredjeno, ozelenjeno i navodnjavano. Veliki sam ljubitelj najefikasnijih saobraćajnih rešenja . Kružni tokovi su oličenje efikasnog i dovoljno bezbednog rešenja za drumske saobraćajne tokove.
*
Mada moram istaći da sam u Herezu dobio komentar da to uopšte nije tako i da kružni tokovi jedino služe da političari raznih rangova od lokalnih, preko pokrajinskih do saveznih zgrću nelegalne pare. Kod nas isti takodje nisu pošteni ali nam je zato saobraćaj neefikasan. Stojimo na raskrsnicama ,trošimo gorivo-čitaj punimo neprijatelju džepove i oružne magacine, a o nepotrebnom zagadjivanju da ni ne trošimo slova. U tom razmišljanju sa rancem preko ledja lagano na ranojutarnjih plus 13 pešačim do hotela. Nije daleko a i prija nakon 20 sati sveukupnog putovanja. Iznenadjuje me da u sedam žive duše nema na ulicama.
*
Nekako baš pred put smo komentarisali da kod nas već u pola šest počinju da rade kafići sa jutarnjom kafom, a o gužvi u mom kraju u periodu od 6 do 8 da ne govorim. Ovako bez svežih kalorija , jer ništa ne radi, ulećem u hotel.
-"Ja došao malo ranije, jel mogu da ostavim stvari?"
-"Naravno, soba Vas čeka."
Izmedju ostalog ja volim Španiju i zbog toga. Ako je soba slobodna, bićeš pušten unutra bez obzira da li je hotel od 10 ili od 100 eura, nikava pravila rezervacije nisu iznad pravila o gostoprimstvu. Ne košta ništa a puno znači.
Osvežen, presvučen i gladan,vatam taksi i na aerodrom. Poslom sam, i nema prostora za gubljenje vremena. U razgovoru sa taksistom sazanjem sve što me je interesovalo vezano za delove grada. Herez je 15 km od mora. Meni je logično da zapadni i jugozapadni delovi grada budu više na ceni, jer su bliži moru. Medjutim drugi faktori su uticali da su severni ( prema Sevilji) i istočni delovi puno kvalitetniji i bolji.
Na kraju pitanje:
"Jel Vi idete na aerodrom ili u školu?
"U Školu! ,
"E, onda skrećemo ovde."
Neodoljivo me prvi utisak podsetio na moju srednju školu i na Akademiju. Gotovo pa isto okruženje, mediteratnsko rastinje, bazen,
malo više palmi nego kod nas, ali sve ostalo u 5 deka. U tom trenutku shvatim da je to bivša vojna baza, koja je i njima bila centar za obuku, recimo kao Pula kod nas .
Na prijavnici, mada se na zapadu ne koristi taj JNA izraz ,već Info desk, upućuju me ka kafeteriji ( nego bi rekao kantina) da tamo sačekam. Topla čokolada vraća energetski nivo u mozak i počinjem da razmišljam. Sve isto kako je bilo kod nas ali uspešno transformisano. Od suvišne vojne baze napravili privatnim inicijativama avijacijski školski centar. Malo je reći da sumnjam i da su krečili a kamoli šta drugo promenili. I dobar deo zaposlenih izgleda kao da su preuzeti iz baze.
Španija je tamo gde Jugoslavija nikad nije stigla.
Otuda verovatno potiče i moja ushićenost istom.
Mislim da sam već bio dva puta mrtav kada su u pola šest rekli, "vidimo se sutra".
Po povratku u hotelu primećujem patio.
*
To je jedna anadluzijska osobenost, za koju se kladim da vuče poreklo od arapske okupacije koja je ostavila dubok trag u lokalnoj arhitetkturi i estetici. Patio je prostor unutar kuće ili zgrade koji je zatvoren sa svih strana ali sa gornje strane prolazi svetlost, rekao bih u mnogima i kiša, a najpribližnije bi se mogao predočiti kao mini botaniička bašta. Obilje bilja , tropskog i mediteranskog, uključujući voćke ,fikuse, filadendrone ( veličine dva sprata) itd. Verujem da u većem delu godine kada je u Andaluziji prijatnih 30+, Patio predstavlja omiljeno mesto za okupljanje porodice i prijatelja na limunadi sa listovima mente i razbijenim kockicama leda.
Ako mene neko pita to bi se smatralo idealnim šlagvortom za filozofske kružoke tipa " kada je tačno nastao svemir" ili " šta je bilo pre nego što je vaseljena vaspostavljena".
I ne manje bitno, ko ju je vaspostavio?
Hotel je u starom gradu,. što znači da su uske ulice.
Malo mi nelagodno, Andaluzija je ubedljivo najsiromašnija Španska provincija. Šta ako je i nebezbedno uveče?
Posle par metara izbijam na prvi širi trg te shvatim da su moji strahovi neopravdani. Nema puno turista ,
što s obzirom na doba godine( kraj Novembra) i nije neki reper i lagano sedam u baštu nekog restorana. Nisam ljubitelj vina niti se razumem u isto, ali pošto u Španiji neprave viljamovku, ne preostaje mi ništa drugo do šeri. Šeri je vinski produkt koji vuče poreklo iz tog kraja, i jedino se proizvodi u toj regiji tzv Šeri troulgu-Herez de la Frontera-Sanlukar de Barameda-El Puerto de Santa Maria .
Reći će neko "uf al je pametan i načitan vikipedije", ali čemu bi služila putovanja kada bi se sve moglo pročitati na vikipediji ?
Jedno veče kolega nas odvodi na prezentaciju šerija u kafe bar Tabanco Plateros .
Vrlo poznato i kvalitetno mesto za druženje uz tapas i čašu dve šerija. Kao što sam ranije već napominjao jedino još u Andaluziji se može dobiti tapas uz piće bez doplate.
Na spratu lokala sve je podredjeno totalnom hedonističkom uživanju. Somelijer, za svako rezervisano mesto šeri aranžaman od pet čaša , tapasi, a na zidu fotgrafije i karikature Andaluzije u širem smislu. Direktno ispred mojih očiju karikatura Paka de Lusije ,jednog od najvećih majstora gitare na svetu.Štimung samo taki.
Neiskusno oko bi redosled složenih čaša moglo klasifikovati "od najsvetlijeg do najtamnijeg" ali samo pravi znalci vide kvaku u nečem drugom:
Od suvog prema sladjem.
Gospodin somelijer je vrlo prijatnog glasa, intonacije i brzine govora. U stvari toliko je normalnim tempom pričao da sam mislio da nije Španac nego ubačeni strani agent. Prvo objašnjava fizičko-geografske karakteristike Šeri trougla. Ostao mi u sećanju da je broj broj sunčanih sati godišnje preko 3300 . Nema alkohola bez šećera, a šećera nema bez Sunca. Ugljovodonici koji grade arome pića su složeniji od šećera te oni u procesu nastajanja nastaju tek kade biljka obezbedi hranu tj šećera. Što će reći ,mora Sunce dobro da sija dok ne dobijemo kvalitetno alkoholno piće. To ujedno adekvatno pozicionira alkoholna pića koja nisu " sunčanog porekla".pivo ,viski,vodku i sl.
Zemlja na kojoj raste vinova loza od koje se pravi šeri je priča za sebe. Merilima nas sa oboda Panonske nizije i nije zemlja ,pogotovo ne plodna. To je recimo gomila šodera, sa manjim i nepravilnim slojevima gline, i miligram humusa. Nije ni ostatak Španije nešto bolji
Espana es differente!
ali ovo oko Hereza je sve samo nije plodna zemlja. A opet žive od poljoprivrede! Dobro ima i vetrogeneratora, turizma i raznoraznih usluga ,ali da citiram naše političare "od toga jedino gradjani mogu imati polze".
Onda nastavlja sa tipovima vinove loze, te samim procesom kako šeri u buradima dozreva. On predstavlja pet različitih vrsta šerija i to Fino, Amontillado,Oloroso, Cream i Pedro Ximenez . O svakom ima priča koju narator sa posebnim entuzijazmom priča a kao šlagvort pušta adekvatan video za svaku vrstu. Želeći da istakne poentu vrste, pronašao je isečke iz filmova( 4 španska i jedan američki) koji na konceptualan i impresivan način izgovaraju suštinu koju ukus tog vina ostavlja u ustima. Moram priznati da nisam video do sada uspešniji način prezentovanja pića. To je ta emocija kada gucneš Pedro Ximenez a on sladak kao ljubav, i scena iz filma Duh sa pokojnim Švejzijem i gopodjom Mur. Spoj čula ukusa, mirisa i vida.
Biću hrabar pa izneti svoje ocene uz ogradu da one predstavljaju ličnu impresiju nekoga ko nije ljubitelj niti poznavalac vina. Kod nas ima ljubitelja koji ne znaju, i znalaca koji nisu ljubitelji ( ovo je oksimorončina, par excellence). Ja sam bar pošten u neznanju.
Fino -5
Amontillado- slaba 3
Oloroso- ni ne sećam ga se
Cream-4 mogla bi biti i petica da nije dizajniran po ukusu podanika Njenog Kraljevskog Visočanstava-a oni nemaju ukus u piću. Ime mu je zato i takvo jer je namenjeno njima a ne nama.
Pedro Ximenez- da citiram Zoću Terijera kad objašnjava koliko je dobar neki terijer : " petica ,zaokružena i upisana"
Društvo na prezentaciji je vrlo interesantno. Gazdarica koja je ortak ipo, širokog osmeha i dobre duše u najpozitivnijem smislu. Par, on je lokalni intelektualac a ona iz Japana, kolege kontrolori i jedan Nemac. Bilo tu još ljudi ali ovo je bio diskusioni kružok.Gospodin koga sam unapred definisao kao intelektualca -izgleda i priča kao intelektualac. I to pravi. U razgovoru sazanjem da je izdavač knjiga te ujedno potvrdjuje moju intuiciju da se radi o načitanom i uspešnom čoveku. Izuzetan razgovor,uz meni omiljeni detalj da ga je interesovao prevod i priča vezana za spomenik srpskim pilotima " Niko nije rekao neću"
Nemac je priča u jednom drugom pravcu. Kao i svaki stranac bolje je ušao u suštinu tudje zemje. Dvanaest godina živi u Španiji. Nije rekao da radi, nego ponoviću još jednom :" Živim u Španiji već 12 godina" Ne žali se na ninašta, kaže "nemaš para,al' ti ni ne trebaju ". "A šta je najbolje,?" pitam naivno. " Vreme. Gotovo da ne postoji dan bez bar malo Sunca". Držim ulogu francuske sobarice ne bih li video kolebanje u njegovim očima: " Ideš u Nemačku povremeno?", bez treptaja oka "Ja? Ne!" i nateže Oloroso.
Kolege su mi ispunile želju da vidim more pa smo jedno veče otišli do Sanlukar de Baramede, gradića na obali Atlantika. Naslonjen je na Donana nacionalni park koji je poznat kao baza za ptice selice.
krivina srpska rados'
Teren je idealan. Ušće reke Gvadalkivir u Atlantik, slano -slatke močvare, peščane dine i sprudovi, obilje ribe i sve ostalo što je potrebno za zdrav i održiv ekosistem. Nažolost prekratko je raspoloživo vreme te se zadovoljavam kratkom šetnjom i lokalnom vrstom šerija Manzanilla. Takodje 5 kao i Fino. Jer i jeste isto što i Fino samo se poizvodi u Sanlukaru.
Poslednji dan uspevamo dobiti odobrenje da posetimo toranj u Herezu, i šta drugo reći do konstatovati činjenicu da su svi tornjevi ovog sveta isti. I svi imaju Upravu koja ne misli o operativnom poslu. Zašto bi i mislili kada sve funkcioniše kako treba? A i mora funkcionisati kada profesionalci rade posao.
frka je kad je prazna platforma
Nakon položenog ispita, ranac na ledja i pravac Madrid. Nisam odavno spavao na Madridskom terminalu. Klupe u check in holu su od metala i betona, da spavanje učine nezaboravnijim. Čudno je na šta čovek sve može biti nostalgičan.
Dok još imam interneta na španskoj kartici prebiram po youtubetu i razmišljam šta će mi dušu zagrejati. Logično bi bilo Pako da Lusia. Logično ali i prejednostavno. Luz Casal bi takodje mogla više nego dočarati Andaluziju sa temama "Piensa en mi" i " Un ano de amor " .
Ali ne dočarava u potpunosti i sve moje misli. Treba mi nešto drugo, što se ne nalazi na prvu loptu, relativno teško kao što je bilo teško stići u Andaluziju. U svakom smislu. Nije mi dugo trebalo da se setim.
Pesmu sam ko zna kada prvi put čuo . Za čoveka sa izuzetnim odsustvom muzičkog sluha veliki je napor ispravno ponoviti i pronaći melodiju koja se vrti tu negde . Kao i Andaluzija što se vrtela godinama. I čekala da bude otkrivena. Jedno veče sam je ponovo čuo na radiju. Bezuspešno pokušao da upamtim nekoliko reči na španskom i da pomoću njih na pretraživaču pronadjem pesmu. Poslao i mejl radiju, navevši vreme u kome je bila pesma . Bez odgovora. Posle dva meseca u Beogradu dok sam čekao na raskrsnici, tamo su političari nedorasli izazovu vremena ali ne i novca, ponovo je čujem na radiju. Pošaljem poruku radiju iz rominga, opet bez odgovora. Ne lamentiram političare iz Republike Srpske, ali na kružnom toku u Banja Luci, ponovo je čujem. Šaljem poruku. Voditelj me zna preko vibera. Drhtim, svestan ako ne bude odgovora da gubim prijatelja. Pet sekundi i dobijam ime. Pesma ima više verzija, u osnovi je nastala kao brit -pop kraja sedamdesetih, svetsku slavu joj doneo Quincy Jones, a verzija koja je meni srcu prirasla je deo kompilacije Rhythms Del Mundo na kojoj kubanski muzičari obradjuju poznate pesme i daju im svoj karispki duh te ih time ulepšavaju i otopljavaju.
Moja priča o Andaluziji je na konceptualan način predstavljena potragom za ovom pesmom. Dame i gospodo, Vanja Borges ,
-------------
*- flickr.com
Otvaram oči pred kružnim tokom na ulazu u Herez. U tom trenutku sam znao da će boravak u arhitekstonskom i infrastrukturnom smislu biti obeležen kružnim tokovima. U Herezu ih ima bar 50, i na svakom je vidna želja arhitetkata i inžinjera da nešto istaknu. Skulptura manja ili veća, koja priča priču iz istorije ili tradicije, skladno uredjeno, ozelenjeno i navodnjavano. Veliki sam ljubitelj najefikasnijih saobraćajnih rešenja . Kružni tokovi su oličenje efikasnog i dovoljno bezbednog rešenja za drumske saobraćajne tokove.
*
Mada moram istaći da sam u Herezu dobio komentar da to uopšte nije tako i da kružni tokovi jedino služe da političari raznih rangova od lokalnih, preko pokrajinskih do saveznih zgrću nelegalne pare. Kod nas isti takodje nisu pošteni ali nam je zato saobraćaj neefikasan. Stojimo na raskrsnicama ,trošimo gorivo-čitaj punimo neprijatelju džepove i oružne magacine, a o nepotrebnom zagadjivanju da ni ne trošimo slova. U tom razmišljanju sa rancem preko ledja lagano na ranojutarnjih plus 13 pešačim do hotela. Nije daleko a i prija nakon 20 sati sveukupnog putovanja. Iznenadjuje me da u sedam žive duše nema na ulicama.
*
Nekako baš pred put smo komentarisali da kod nas već u pola šest počinju da rade kafići sa jutarnjom kafom, a o gužvi u mom kraju u periodu od 6 do 8 da ne govorim. Ovako bez svežih kalorija , jer ništa ne radi, ulećem u hotel.
-"Ja došao malo ranije, jel mogu da ostavim stvari?"
-"Naravno, soba Vas čeka."
Izmedju ostalog ja volim Španiju i zbog toga. Ako je soba slobodna, bićeš pušten unutra bez obzira da li je hotel od 10 ili od 100 eura, nikava pravila rezervacije nisu iznad pravila o gostoprimstvu. Ne košta ništa a puno znači.
Osvežen, presvučen i gladan,vatam taksi i na aerodrom. Poslom sam, i nema prostora za gubljenje vremena. U razgovoru sa taksistom sazanjem sve što me je interesovalo vezano za delove grada. Herez je 15 km od mora. Meni je logično da zapadni i jugozapadni delovi grada budu više na ceni, jer su bliži moru. Medjutim drugi faktori su uticali da su severni ( prema Sevilji) i istočni delovi puno kvalitetniji i bolji.
Na kraju pitanje:
"Jel Vi idete na aerodrom ili u školu?
"U Školu! ,
"E, onda skrećemo ovde."
Neodoljivo me prvi utisak podsetio na moju srednju školu i na Akademiju. Gotovo pa isto okruženje, mediteratnsko rastinje, bazen,
malo više palmi nego kod nas, ali sve ostalo u 5 deka. U tom trenutku shvatim da je to bivša vojna baza, koja je i njima bila centar za obuku, recimo kao Pula kod nas .
Na prijavnici, mada se na zapadu ne koristi taj JNA izraz ,već Info desk, upućuju me ka kafeteriji ( nego bi rekao kantina) da tamo sačekam. Topla čokolada vraća energetski nivo u mozak i počinjem da razmišljam. Sve isto kako je bilo kod nas ali uspešno transformisano. Od suvišne vojne baze napravili privatnim inicijativama avijacijski školski centar. Malo je reći da sumnjam i da su krečili a kamoli šta drugo promenili. I dobar deo zaposlenih izgleda kao da su preuzeti iz baze.
Španija je tamo gde Jugoslavija nikad nije stigla.
Otuda verovatno potiče i moja ushićenost istom.
Mislim da sam već bio dva puta mrtav kada su u pola šest rekli, "vidimo se sutra".
Po povratku u hotelu primećujem patio.
*
To je jedna anadluzijska osobenost, za koju se kladim da vuče poreklo od arapske okupacije koja je ostavila dubok trag u lokalnoj arhitetkturi i estetici. Patio je prostor unutar kuće ili zgrade koji je zatvoren sa svih strana ali sa gornje strane prolazi svetlost, rekao bih u mnogima i kiša, a najpribližnije bi se mogao predočiti kao mini botaniička bašta. Obilje bilja , tropskog i mediteranskog, uključujući voćke ,fikuse, filadendrone ( veličine dva sprata) itd. Verujem da u većem delu godine kada je u Andaluziji prijatnih 30+, Patio predstavlja omiljeno mesto za okupljanje porodice i prijatelja na limunadi sa listovima mente i razbijenim kockicama leda.
Ako mene neko pita to bi se smatralo idealnim šlagvortom za filozofske kružoke tipa " kada je tačno nastao svemir" ili " šta je bilo pre nego što je vaseljena vaspostavljena".
Hotel je u starom gradu,. što znači da su uske ulice.
Malo mi nelagodno, Andaluzija je ubedljivo najsiromašnija Španska provincija. Šta ako je i nebezbedno uveče?
Posle par metara izbijam na prvi širi trg te shvatim da su moji strahovi neopravdani. Nema puno turista ,
što s obzirom na doba godine( kraj Novembra) i nije neki reper i lagano sedam u baštu nekog restorana. Nisam ljubitelj vina niti se razumem u isto, ali pošto u Španiji neprave viljamovku, ne preostaje mi ništa drugo do šeri. Šeri je vinski produkt koji vuče poreklo iz tog kraja, i jedino se proizvodi u toj regiji tzv Šeri troulgu-Herez de la Frontera-Sanlukar de Barameda-El Puerto de Santa Maria .
Reći će neko "uf al je pametan i načitan vikipedije", ali čemu bi služila putovanja kada bi se sve moglo pročitati na vikipediji ?
Jedno veče kolega nas odvodi na prezentaciju šerija u kafe bar Tabanco Plateros .
Vrlo poznato i kvalitetno mesto za druženje uz tapas i čašu dve šerija. Kao što sam ranije već napominjao jedino još u Andaluziji se može dobiti tapas uz piće bez doplate.
Na spratu lokala sve je podredjeno totalnom hedonističkom uživanju. Somelijer, za svako rezervisano mesto šeri aranžaman od pet čaša , tapasi, a na zidu fotgrafije i karikature Andaluzije u širem smislu. Direktno ispred mojih očiju karikatura Paka de Lusije ,jednog od najvećih majstora gitare na svetu.Štimung samo taki.
Neiskusno oko bi redosled složenih čaša moglo klasifikovati "od najsvetlijeg do najtamnijeg" ali samo pravi znalci vide kvaku u nečem drugom:
Od suvog prema sladjem.
Gospodin somelijer je vrlo prijatnog glasa, intonacije i brzine govora. U stvari toliko je normalnim tempom pričao da sam mislio da nije Španac nego ubačeni strani agent. Prvo objašnjava fizičko-geografske karakteristike Šeri trougla. Ostao mi u sećanju da je broj broj sunčanih sati godišnje preko 3300 . Nema alkohola bez šećera, a šećera nema bez Sunca. Ugljovodonici koji grade arome pića su složeniji od šećera te oni u procesu nastajanja nastaju tek kade biljka obezbedi hranu tj šećera. Što će reći ,mora Sunce dobro da sija dok ne dobijemo kvalitetno alkoholno piće. To ujedno adekvatno pozicionira alkoholna pića koja nisu " sunčanog porekla".pivo ,viski,vodku i sl.
Zemlja na kojoj raste vinova loza od koje se pravi šeri je priča za sebe. Merilima nas sa oboda Panonske nizije i nije zemlja ,pogotovo ne plodna. To je recimo gomila šodera, sa manjim i nepravilnim slojevima gline, i miligram humusa. Nije ni ostatak Španije nešto bolji
Espana es differente!
ali ovo oko Hereza je sve samo nije plodna zemlja. A opet žive od poljoprivrede! Dobro ima i vetrogeneratora, turizma i raznoraznih usluga ,ali da citiram naše političare "od toga jedino gradjani mogu imati polze".
Onda nastavlja sa tipovima vinove loze, te samim procesom kako šeri u buradima dozreva. On predstavlja pet različitih vrsta šerija i to Fino, Amontillado,Oloroso, Cream i Pedro Ximenez . O svakom ima priča koju narator sa posebnim entuzijazmom priča a kao šlagvort pušta adekvatan video za svaku vrstu. Želeći da istakne poentu vrste, pronašao je isečke iz filmova( 4 španska i jedan američki) koji na konceptualan i impresivan način izgovaraju suštinu koju ukus tog vina ostavlja u ustima. Moram priznati da nisam video do sada uspešniji način prezentovanja pića. To je ta emocija kada gucneš Pedro Ximenez a on sladak kao ljubav, i scena iz filma Duh sa pokojnim Švejzijem i gopodjom Mur. Spoj čula ukusa, mirisa i vida.
Biću hrabar pa izneti svoje ocene uz ogradu da one predstavljaju ličnu impresiju nekoga ko nije ljubitelj niti poznavalac vina. Kod nas ima ljubitelja koji ne znaju, i znalaca koji nisu ljubitelji ( ovo je oksimorončina, par excellence). Ja sam bar pošten u neznanju.
Fino -5
Amontillado- slaba 3
Oloroso- ni ne sećam ga se
Cream-4 mogla bi biti i petica da nije dizajniran po ukusu podanika Njenog Kraljevskog Visočanstava-a oni nemaju ukus u piću. Ime mu je zato i takvo jer je namenjeno njima a ne nama.
Pedro Ximenez- da citiram Zoću Terijera kad objašnjava koliko je dobar neki terijer : " petica ,zaokružena i upisana"
Društvo na prezentaciji je vrlo interesantno. Gazdarica koja je ortak ipo, širokog osmeha i dobre duše u najpozitivnijem smislu. Par, on je lokalni intelektualac a ona iz Japana, kolege kontrolori i jedan Nemac. Bilo tu još ljudi ali ovo je bio diskusioni kružok.Gospodin koga sam unapred definisao kao intelektualca -izgleda i priča kao intelektualac. I to pravi. U razgovoru sazanjem da je izdavač knjiga te ujedno potvrdjuje moju intuiciju da se radi o načitanom i uspešnom čoveku. Izuzetan razgovor,uz meni omiljeni detalj da ga je interesovao prevod i priča vezana za spomenik srpskim pilotima " Niko nije rekao neću"
Nemac je priča u jednom drugom pravcu. Kao i svaki stranac bolje je ušao u suštinu tudje zemje. Dvanaest godina živi u Španiji. Nije rekao da radi, nego ponoviću još jednom :" Živim u Španiji već 12 godina" Ne žali se na ninašta, kaže "nemaš para,al' ti ni ne trebaju ". "A šta je najbolje,?" pitam naivno. " Vreme. Gotovo da ne postoji dan bez bar malo Sunca". Držim ulogu francuske sobarice ne bih li video kolebanje u njegovim očima: " Ideš u Nemačku povremeno?", bez treptaja oka "Ja? Ne!" i nateže Oloroso.
Kolege su mi ispunile želju da vidim more pa smo jedno veče otišli do Sanlukar de Baramede, gradića na obali Atlantika. Naslonjen je na Donana nacionalni park koji je poznat kao baza za ptice selice.
krivina srpska rados'
Teren je idealan. Ušće reke Gvadalkivir u Atlantik, slano -slatke močvare, peščane dine i sprudovi, obilje ribe i sve ostalo što je potrebno za zdrav i održiv ekosistem. Nažolost prekratko je raspoloživo vreme te se zadovoljavam kratkom šetnjom i lokalnom vrstom šerija Manzanilla. Takodje 5 kao i Fino. Jer i jeste isto što i Fino samo se poizvodi u Sanlukaru.
Poslednji dan uspevamo dobiti odobrenje da posetimo toranj u Herezu, i šta drugo reći do konstatovati činjenicu da su svi tornjevi ovog sveta isti. I svi imaju Upravu koja ne misli o operativnom poslu. Zašto bi i mislili kada sve funkcioniše kako treba? A i mora funkcionisati kada profesionalci rade posao.
frka je kad je prazna platforma
Nakon položenog ispita, ranac na ledja i pravac Madrid. Nisam odavno spavao na Madridskom terminalu. Klupe u check in holu su od metala i betona, da spavanje učine nezaboravnijim. Čudno je na šta čovek sve može biti nostalgičan.
Dok još imam interneta na španskoj kartici prebiram po youtubetu i razmišljam šta će mi dušu zagrejati. Logično bi bilo Pako da Lusia. Logično ali i prejednostavno. Luz Casal bi takodje mogla više nego dočarati Andaluziju sa temama "Piensa en mi" i " Un ano de amor " .
Ali ne dočarava u potpunosti i sve moje misli. Treba mi nešto drugo, što se ne nalazi na prvu loptu, relativno teško kao što je bilo teško stići u Andaluziju. U svakom smislu. Nije mi dugo trebalo da se setim.
Pesmu sam ko zna kada prvi put čuo . Za čoveka sa izuzetnim odsustvom muzičkog sluha veliki je napor ispravno ponoviti i pronaći melodiju koja se vrti tu negde . Kao i Andaluzija što se vrtela godinama. I čekala da bude otkrivena. Jedno veče sam je ponovo čuo na radiju. Bezuspešno pokušao da upamtim nekoliko reči na španskom i da pomoću njih na pretraživaču pronadjem pesmu. Poslao i mejl radiju, navevši vreme u kome je bila pesma . Bez odgovora. Posle dva meseca u Beogradu dok sam čekao na raskrsnici, tamo su političari nedorasli izazovu vremena ali ne i novca, ponovo je čujem na radiju. Pošaljem poruku radiju iz rominga, opet bez odgovora. Ne lamentiram političare iz Republike Srpske, ali na kružnom toku u Banja Luci, ponovo je čujem. Šaljem poruku. Voditelj me zna preko vibera. Drhtim, svestan ako ne bude odgovora da gubim prijatelja. Pet sekundi i dobijam ime. Pesma ima više verzija, u osnovi je nastala kao brit -pop kraja sedamdesetih, svetsku slavu joj doneo Quincy Jones, a verzija koja je meni srcu prirasla je deo kompilacije Rhythms Del Mundo na kojoj kubanski muzičari obradjuju poznate pesme i daju im svoj karispki duh te ih time ulepšavaju i otopljavaju.
Moja priča o Andaluziji je na konceptualan način predstavljena potragom za ovom pesmom. Dame i gospodo, Vanja Borges ,
-------------
*- flickr.com
Нема коментара:
Постави коментар