Bussines club- UAE

Kad se jutrom probudiš i vidiš osvit zore na nebu negde iznad Saudijske Arabije to izgleda ovako:



A da ćeš ubrzo sleteti i gde treba,tj gde si pošao,e onda kroz prozor treba da vidiš sledeću stvar.Dubaji,pozicija ,kratki final:



S tim što si siguran gde si, kad ugledaš jedno tridesetak ovakvih belih aviončića.Iste metalik boje i farbane kod istog limara,Emirates kreće




I ne bi tu nikakvih problema ni bilo,da vesela Alitalija nije sletela jedno dva sata ranije. Zvuči neverovatno ali na letu  od 6/7 sati mi stigli dva sata ranije. Ali opet kažem ,Alitalija ,sve je moguće.

Prodjem carinu,kad problem,kako sam stigao dva sata ranije ,niko me ne čeka,nemam pojma gde treba da idem, niti sam dogovorio alternativnu poziciju,skontam Costa coffe,ali kako i kome da javim da me traže . Mala vratanca na kraju dolaznog hola:Emirates ,Bussines and premium club,uđem. 

Dobar dan,dobar dan,meni bi trebao internet da pošaljem kratki e-mail ,kaže lutkica,izvolite ,recite mi ja ću otkucati za Vas,može sokić? kafa?može, otkuca ona meni šta mi treba,ja pitam pošto,kad ona meni: "Biznis gosti naše kuće ne plaćaju ništa!" 
Baš sam glup ,logično.  

Koristim ovu priliku da izrazim svoje najdublje poštovanje dotičnoj kompaniji,za profesionalni i ljudski odnos prema slučajnom turisti.  Ako se neko čudi odakle im 40 miliona putnika i turista ,ja se ne čudim. Rad i i samo rad.  

Nakon toga,navataju me ovi što sam i pošao kod njih,standardno, arapi plaćaju,belci upravljaju,Pakistanci,Indijci,Šrilankanci,i ostala potlačena kolonijalna braća,rade. Pošto sam se u narednim danima, sretao sa ljudima koji nažalost i u savremenom vremenu imaju status blago rečeno potplaćene radničke klase(imam ja i teži izraz ) a tu me upravo kupi jedan takav,mali savet svim našim ljudima koji kreću u takve krajeve.Minimum poštovanja(koji oni od belca ne očekuju) uz standardno TITO!JUGOSLAVIJA!    Otvara mnoga vrata,za koja drugi plaćaju,a nisu ni sigurni šta im ovi rade. Elem stižem gde sam i krenuo u Sharjah(cita se Šardža) ,jedan od sedam emirata, tehnički gledano spojen sa Dubaijem,ali ipak društveni i politički sistem krajnje različit. Različit do te mere da se ne mogu porediti,i sem gradjevine i možda vazduhoplovstva sve ostalo je drugačije. Samo mu ime kaže,u Šardži je na snazi Šarija,tj islamski zakon, te nema alkohola, i ostalih zezancija,i nisu toliko otvoreni kao Dubajčani,ali nisu ni previše kruti prema nama belcima.U principu niko te ni ne konstatuje .Žive neki svoj zivot.
 
Kraj 2007,će se verovatno pamtiti kao poslednji dani velikog razvoja,naročito u segmentu nekretnina. Ako nekog interesuje kako izgleda masovni bum izgradnje, stotine hiljada radnih mesta,24h dnevno mašine koje rade :


slikano sa terase,pogled na zapad,,ili na bilo koju drugu stranu isto,zgrade od 50 i /ili više spratova u raznim fazama izgradnje,pa na istok



a i jug, sto spratova,dve zgrade,


Iluzirno je da napominjem da  je godinu pre mog dolaska  tu bio parking od zgrade u kojoj sam  bio smešten.

Tu u stanu,me sačeka kolega,reč po reč, popijemo flašu jermenskog konjaka,a kad je  šef došao ,otvorimo i drugu. Priča kolega Jermenac ,kako ih je zeznuo na granici.Dozvoljena su dva litra alkoholnog pića da se unesu. On kupio tri flase po 0.75,što u konačnom zbiru iznosi 2,15,te ih je za tih 0.15 zeznuo.  On došao na tri dana u Emirate,pa mora nešto da ima da se popije.Šta je dve litre konjaka tipa  "ARARAT"? Nije ni za  jutarnju kafu što bi mi rekli. 

Uglavnom sutradan ujutro(u 4 ujutru) kreće zezancija, kao moramo ranije da krenemo,velike su gužve,a u stvari proveravaju ko može uveče da pije ,pa posle toga da zadrži radnu koncetraciju,tokom ranog jutra...

E sad ceo taj kompleks oko školskog centra Emirates-a je mali raj.U sred betona i ludila i saobraćajnog i gradjevinskog,mala oaza,sa teniskim terenima i stadionima(tu se održava onaj Dubai open što ga Đokovic uporno osvaja) pilotskim klubovima ,zatvorenog tipa,kafićima,stazom za šetnju,kampusom za spavanje, plus nekoliko zgrada ,kojekavih obilka,krilo uvis,krilo presek,a sve u cilju da se pokaže koliko im je bitno,koliko im znači,a i koliko imaju keša. 






Na kraju tog prvog dana,kad se organizam još nije privikao na vremensku razliku(tri sata) ,na jermenski konjak,na  nespavanje od uzbudjenja, ustajanje u cik zore, pa drndanje sa anglosaxonskim ekspertima tipa " ...šta ste Vi dragi  kolega mislili kad ste uradili ovo?Ja bih to dragi kolega uradio ovako ,Zato što sam ja najpametniji,...  " i slično,šta drugo nama dvojici ne preostade nego da popijemo po pivo. Da mi je neko pričao da ću popiti Boga i Oca na Arabijskom poluostrvu,mislio bih da me zeza. 

Uglavnom Carlsberg i Hakinen brigaden:



Tu su prestali da razmišljaju da li možemo. Ova dvojica mogu,

Baš u tih par dana koje sam bio dole potrefio se istovremeno i čuveni Dubai Air Show. Ulaz omogućen samo onima sa VIP pozivnicama. Sreli smo dosta ljudi tih dana koji bi se mogli svrstati u grupu onih koji bi mogli imati tu pozivnicu,ali ni oni kao ni mi nemadoše je. Bismo osudjeni da ga posmatramo sa strane, te stoga ni nema nekih kvalitetnih slika,A video sam sve što je bilo u vazduhu,Uključujući i Red Arrows(uz Leteće Zvezde moja omiljena akro grupa).Problem je bio u vremenu reakcije slikanja te sam uspeo samo ovaj snimak,nije nešto,ali ako se pažljivo zagleda ima trag od Red Arrow-sa . A u mojim ličnim sećanjima ostaće slika njih deset iznad plaže. Takodje aeromiting iz te godine će verovatno ostati upamćem u analima trgovaca kao najuspešniji. Kao što sam već napomenuo to je bio kraj 2007,vrhunac ekonomskog uzleta a to se reflektovalo rekordnim narudžbama. Dođe neki arapin i kupi 100 aviona.E onda njegov komšija se iznervira,pa kupi 110,a onda ovaj prvi doda na listu još 12 komada , a onda dodje tip iz Saudijske Arabije,i kupi za pola sata koliko je proveo na aerodromu,privatnog Airbusa 380. On već ima biznis varijantu Jumbo Jeta (B747) ali ko veli čovek izašao novi model pa  da popuni kolekciju. A do koje mere vlada sujeta medju vladajućim strukturama i političkom i društvenom elitom,govori i podatak da se nijedan od tih likova koji su kupovali tih dana ,nesreće međusobno. U stilu ,dođi,potroši pare,a mom šefu kabineta  preko svog šefa kabineta javi kad ćeš biti ,da ja ne budem tada.Mogli bi se sresti pa da im bude nelagodno.Fascinantan je  odnos koji oni imaju međusobno,a još fascinantnije je koliko to koriste belci,Evropljani.  
Red arrow:



Ta prva dva dana prodju kako sam već i rekao ,malo alkohola ,malo simulatorskog drdanja ,malo testiranja,pa opet malo testiranja,u svakom slučaju zanimljivo a i naporno. O različitosti ljudi koji stoje ispred zgrade i puše ili npr koji se motaju po raznoraznim simulatorima i učionicama izlišno je  i  govoriti.Ako nisam video 250 različitih nacija,vera i boje kože nisam ni jednu.Što se toga tiče,U UAE su svi dobrodošli.Ako znaš posao ili si spreman da radiš za konkuretnu cenu,u igri si. Količina novca koja se vrti na dnevnoj bazi je enormna. To naravno privlači ljude sa svih strana,a oni sami nisu netoleratni te stoga to i izgleda kako izgleda. S tim što je veoma jasna podela funkcija u društvu.Vlasnici kapitala ,upravljači kapitala,i mi ostali.    
Završi se službeni deo,da bolje nije moglo  , i tu shvatim da će ostatak boravka biti kvalitetan.Da rezultati nisu bili odgovarajući verovatno bi i moj doživljaj svega toga bio drugačiji,ovako pod euforijom rečenice:"Well trainned people"   završavamo testitranja drugi dan i na putu za Šardžu(taj dan nam nisu dali da popijemo pivo ispred simulatora zbog gužve u prevozu  )  pravimo dil za popodne. 


Ja sam za neko kupanje u stilu,novembar je šta bi drugo ,dok  bi kolega išao sa nekim svojim prijateljem do nekog shoping mola da nabavi sinu mobilni i kćerci nešto garderobe,a ako nadje i nekog alkohola,da dopunimo,sve smo već popili u stanu,osušićemo se kao kaktusi.  
Pokupim  kupaći i peškir i izadjem na ulicu. Udjem kod komše Pakistanca u prodavnicu,i pitam da mi preporuči plažu u Dubaiju. Kaže Al Mamzar. Molim? Al Mamzar. The best choice. Sa teškim pakistanskim akcentom. Zahvalim se, izađem napolje ulovim taksi i kažem:
Al Mamzar! 
Taksista brat iz nesvrstanog Bangladeša, odgovara "Good Choice", milsim se  u sebi naravno da znam gde treba da idem.Jok, ići ću  u shoping mol.
   
Ovde bih naglasio da sistem javnog prevoza funkcioniše bitno drugačije nego kod nas u Evropi. Postoji javni prevoz ali služi uglavnom za prevoz siromašnih radnika i sluga sa Indijskog potkontinenta.Pojavio se nedavno i automatizovani metro,ali nemam utisak da je to  nešto više zaživelo u narodu  . Za sve što ti treba,treba ti auto .Ako nemaš svoj,rent a car ili taksi. Cena taksija je prihvatljiva čak i za medjugradsku vožnju. Pruge ne postoje, a da li ima   buseva koji voze  izmedju gradova,možda ima,ali to defitivno nije varijanta koja radi. Počnem priču sa taksistom ,on mi objasni neke detalje i pitam ga
za vožnju do Khor Fakana.Kaže on,može,Radi i to. Koliko? Kaže cenu,i odmah mi daje broj svog mobilnog na koji mogu da ga zovem ,kad god mi treba taksi,žene,alkohol,sve radi....

O tome i ostalom nakon što se operem u zalivu(koji mi zovemo Persijski a za taj naziv se kod arapa poteže čakija  ) te shodno tome ostajem pri engleskom nazivu GULF. 

Al Mamzar je plaža u Dubaiju,napravljena voljom Velikog Vodje,povodom ne znam ni ja čega,ima na tabli,plaća se ulaz(jedan evrić) ali je zato sredjeno da ne poveruješ.Od svega, a to sam najviše i slikao, ja sam ostao zapanjen zelenilom.Nema potrebe da govorim da je sve pustinja i to ona prava, i da je najveće bogatsvo koje čovek vidno može da ima: zelena trava. E ovde su hektari šume,travnjaci,kilometri žive ograde pored staze,a sve u gradu pored betona i asfalta.Blago rečeno neverovatno. Celo popodne sam proveo u šetnji i kupanjcu. Bitno da naglasim da je voda pretopla. Ako je napolju bilo 30 stepeni,voda je bila 32.Tu sam prvi put doživeo da udjem u vodu i da nije hladnija od okoline. Za mene je to bilo kao otkrovenje. 
Kompleks Al Mamzar:















Kompleks je pored nekog od onih čudesa modernog doba, ona ostrva tipa veštačke palme ili pored onog kompleksa veštačkih ostrva tipa Svet.Na narednoj slici se upravo vide i ti brodovi koji prave ta veštačka ostrva ,u stvari po mojoj proceni pravili su lukobran tj.zaštitu tih veštačkih građevina od talasa. 





Sve u svemu ,svodi se na njegovo veličanstvo KEŠ .Mnogo keša.

More je čisto,ali nije baš kao što sam očekivao da će da bude kristalno bistro sa milionima životinjica.Deluje poprilično pusto,nema ni biljaka a ni životinja.Ne mogu reći da sam plivao ne znam koliko i daleko ali nisam ostao oduševljen vodom.Možda je bio već sumrak,možda samo na tom delu,ali ako je tako u ostatku Dubaija,onda ja izražavam sumnju u ideju da neko kupi veštačko ostrvo ili stan/kuću na Palmama,i da uživa u kupanju. A za ljubitelje citroena tek nema smisla investirati milionče ili dva u nekretninu dole. Em je voda upitna,em nema ulica i puteva već se čamcima i jahtama prebacuješ na obalu,a onda na te obali  čeka milijardu japanskih i nemačkih vozila... bezveze


Ostatak večeri sam proveo u predivnoj šetnji kroz kompleks,popio kafu kod grčkog amfiteatra(orginal iz 2001g n.e.  ) a to veče sam shvatio neke stvari koje do tada nisam sretao a ni shvatao. Šetajući ,naiđem na deo koji je namenjen za vožnju gliserima i skuterima. I trojica mladih arapa vozikaju skutere ,popriilične snage,veoma kulturno,lagano američki pored obale. Tada iz šume nailazi sedam /osam devojaka -lokalnih cura.Kad su njih trojica njih ugledali,a one počele da im dobacuju kako su videle i bolje vozače skutera(moja pretpostavka ne znam arapski) ,ova trojica se iz momenta pretvaraju od kulera u najstrašnije i najekstremnije vozače skutera.Što bi se reklo takih ni u Crnoj Gori nema. Gore dole levo desno,vidi Fato vozim bez ruku, pa zaranjenje ,pa iskakanje,pa se zalete jedan u drogog,promaše se ,pa opet jer nisu zadovoljni(cure samo malo skiknule) ,pa zalet ka obali,pa iskakanje na obalu(batali  propelere popraviće ih posle) a one sve vreme malo gledaju ,pa malo pokriju lice maramom(kao stide se) ,pa malo odmahnu rukom u stilu,e Musa baš si budala, uglavnom flert, a onda ova trojica ubace u drugu brzinu. 
  
Čitao sam novine naredni dan nije bilo mrtvih na plaži, a to ko se oženio ili udao te večeri,verovatno nikad neću ni saznati.

Uveče se ja i prijatelj uz litru neke žestine(komplikovano mu bilo da vuče karton piva iz shoping mola  ) dogovorimo za sutradan. Idemo za Khor Fakan. Iako je on više za varijantu nekih shoping molova,na kraju sam ja pobedio.

Khor Fakan je grad,recimo ,vikend naselje, na drugoj obali, znači ne unutar zaliva,već na drugu stranu države,izlazi na Indijski okean,preciznije rečeno na Omanski zaliv. Ima jedno dvesta kilometara od Šardže i Dubaija,Ali na osnovu Lonely Planet-a vredno za jednodnevni izlet. Ustanemo ujutro,i nakon doručka zovnemo Ahmeda( Bangladešanskog burazera) i dodje on po nas za 10 minuta.Upadnemo u auto ,pozdravimo se,kaže on Khor Fakan?Aha , a njemu osmeh na lice.Krenemo,posle dvesta metara velika raskrsnica,sa po tri trake u svakokm pravcu,petak je neradni dan ,nema automobila uopšte,nama zeleno svetlo,Ahmed lagano sa 60 na sat prolazi kroz čisto zeleno,kad u tom trenutku, hammer 1 , proleće ispred nas iz bočne ulice,naravno na čisto crveno, i po mojoj proceni prolazi ispred nas na jedno dva do tri metra. Malo je reći da bi Toyota Corola bila kao hamburger da nas je udario,tu se malo trznemo sva trojica,pitam ja Ahmeda ,ideš li u džamiju redovno,kaže da ide,uz standardno Alah uekber(Bog je najveći),složimo se obadvojica sa njegovom konstatacijom,nas dvojica pravoslavaca se prekrstimo i zahvalimo Alahu na milostinji ovaj put,Ahmed se okrene prema Meki,i nastavimo dalje. Stvarno je Božija volja,najveća.  

Sve ovo pričam ne bi li dočarao sliku saobraćajnog haosa na ulicama UAE.Ne zna se ko vozi brže,ko vozi,jaču i skuplju mašinu,o nepoštovanju pravila i nepropuštanju ostalih učesnika u saobraćaju,izlišno je i govoriti.Stepen smrtnosti na putevima je ogroman,udesi na desetine svakodnevno, i slično. Osim dobrih vozačkih sposobnosti,dobrog i što bezbednijeg automobila,treba ostaviti i koju na stranu svetih. Mali auti tipa klio,saxo,polo ,ja nisam ni video na ulicama. O starijim modelima da ni ne govorimo. Ulice su prepune ,japanaca,a od luksuznih,nemci,džipevi,razne vrste, i svemirski brodovi,tipa Dart Vejder. Moj prijatelj koji živi i radi dole na moje pitanje šta je kupio od auta kaže:
"Džabe ti objašnjavam,nemate Vi Evropljani taj model!" Middle East edition. Kad sam ja bio dole sedam meseci je bila lista čekanja ,za novu seriju BMW 7-ce!

Nažalost nemam slike sa puta Šardža-Khor Fakan,zato što je to slikao kolega,a  njegov sin obrisao sve naše slike iz UAE,tako da sam ostao samo sa mojim slikama .Klasičan autoput,s tim što se više udaljavamo od Šardže  to pustinja postaje sve više pustinja,mada i to moram reći ,nismo videli prave pustinje na tom putu.Ono bez ičega samo pesak i dine. Više izgleda kao neka drndava pustinja,sa malo nekog niskog rastinja,ni kamen ni pesak,neka siva preovlađujuća boja, i kako se prilazi planinskom masivu sve više postaje kamenita.Planisnki masiv koji odvaja ,da je tako nazovem Indijsku regiju od unutrašnje je kao prizor sa Meseca. Kamen ,planina kao Alpi,milijarde rovova i kanjona,oaza na sredini puta, prodaju predivne i jeftine banane i urme, i nakon prolaska ulazi se u drugačiji krajolik, zeleniji ali je dominantan pogled na Indijski okean. Predivno.Nažalost i neuslikano.  

Prvo ulazimo u drugi emirat i grad Fudžaru,mali gradić na obali okeana,  fino izgleda,u odnosu na kompleks Dubaija i Šardže  sa severa zemlje, koji su stvarno prenatrpani i glasni ,zagadjeni i bučni. 
A onda se  opet ulazi u Šardža emirat i vrlo brzo stižemo do Khor Fakana. Osim što je glavna luka na obali Indijskog okeana,on predstavlja i kao neko vikend naselje bogatih Arapa,te ta glavna ulica pored obale ili Korniša ,kako oni to zovu, predstavlja bulevar od milijardu dolara.Toliko po mojoj proceni vredi niz vila. Sa pogledom na Indijski okean. 
Tu nas Ahmed ostavi,damo  mu dva tri evrića da se osveži.On ne moze da veruje svojim očima,dogovorimo gde da nas pokupi oko 7 i krenemo niz Korniš  prema ronilačkom klubu. 

Korniš i plaža Khor Fakana:




ronilački klub i hotel,










Obratiti pažnju na srce koje je napravljeno na planini,veličina je bitna. A tekst u slobodnom prevodu sa arapskog:

Vraticeš se jednog dana,
ja to dobro znam,
al' tada u Marutiju neću biti sam,
O ESMA ,ESMA, Should I stay ,Should I go! 


Čamac od ronilačkog kluba ,koji nas je odveo na ronjenje,






Da ne bude da izmišljam,peta kolona(a nismo madridisti) ,prvi i poslednji na spisku. Destinacija Shark Island. Male ajkulice,tek izležene. Bebice drugom rečju,



Ovu sam fotografiju bio nominovao na takmičenju Nato pakta pod temom "Sloboda". Nije prošlo ,kažu nema vojske i oružja na slici.Majko mila, s kim smo mi ratovali.

Znači, ovo je moja vizija slobodnog čoveka:



Kao što se i na samoj slici vidi,Okean je čudo.Topao,proziran(trideset metara minimum) ,taj dan nije bilo prevelikih talasa,ukrcamo se,odvezu nas do ostrva,nažalost ne vidi se na slikama, ostave nas na ivici ,prethodno objasnivši plan ronjenja,ja i kolega ,pustimo neke Nemce i Mađare ispred nas(ako ajkule treba nekog da jedu onda bolje njih nego nas  ) i polako .

Glavu u vodu i šok,kao da sam gurnuo glavu u akvarijum.I to dobar a velik i dubok. Desetine hiljada riba i živuljki. Prolaziš kroz jata riba,manjih većih,korala,sunđera ,zvezdi,i ko zna još kakvih vrsta,uključujući i male ajkule koje su svi videli osim mene. Mislim da su se uplašile. Ne dolazi svaki dan neko tako lep i pametan. Vrlo eventualan u konačnici.

Kad smo se skupili na brodu sa druge strane ostrva posle sat vremena,sreći našoj nije bilo kraja.Udeliše nam pomorandže i vodu,tek tada sam shvatio da sam dehidrirao i prijalo mi je, da mi osmeh i dan danas titra na licu.
Vrate nas na obalu,i sednemo u neki kafić da malo popijemo koju,nismo odavno.Šalim se, Khor Fakan je u Šardža emiratu te nema alkohola,ali zato jedna Lavazza na obali Indijskog okeana





A žesća može i u stanu,čeka nas ohlađena flaša.
Možda se ne stiče takav utisak ali Korniš i plaža su široki bar 100 metara. Plaža od 10 do 20/30 metara širine,pa travnjak opet isto,pa redovi palmi,pa da ga nazovem kej,pa trotoar širok,pa parking,pa bulevar, pa vile sa druge strane bulevara. Urbanistički i prostorno deluje baš ekstra.

Luka na početku svega malo kvari utisak ,te se ne može reći da je raj u pitanju,ali definitivno dovoljno prostrano i mirno za izlet.

Desetine porodica ,radnika sa Indijskog potkontinenta,su bile na izletu,u ladovini palmi,spremaju klopu,piće,žene kuvaju, očevi sa sinovima igraju kriket,pa onda međusobno,pa Indijci protiv Pakistanaca,a sve i miru i redu.Milina Božija.

Nedugo zatim (bar se meni tako činilo) dođe vreme da krećemo nazad,nađemo Bangladešanskog burazera,kupimo večeru njemu,i nama,jedemo na haubi,i krenemo. Posle dva sata,budi nas,Bangledašanski burazer ispred zgrade u Šardži. Vau! Prespavali smo ceo put u tudjoj zemlji,u tuđem vozilu,i dovezeni smo ispred zgrade. Imam utisak da nas nije ni budio kad smo stigli,tj. da je sedeo u autu i čekao da se naspavamo.
Platimo mu,on nam se zahvali do neba,možda je sumnjao da će da ga zeznemo za lovu,ali je tada shvatio da nisu svi na ovom svetu anglosaksonski idijoti.Ima nas Slovena,poštenih i željnih malo odmora i uživanja.U znak zahvalnosti nam je ponudio besplatan prevoz do aerodroma kad budemo išli kući. Vozi već godinama niko mu nije ni cigare ponudio. a ne ko s nama,jedi ,pij i još te plate koliko si tražio.
A na mene lično je najviše ostavio utisak Segejev komentar na terasi stana,onako uz pićence , kafu i The Clash,

 "Hvala za nezaborav dan u životu!"

E sad,ja ne mogu da povežem kad je bilo šta ,pre ili posle Khor Fakana,uglavnom su nas "poslovni partneri " vodili na klopu i piće u znak zahvalnosti što smo ukazali poverenje njihovoj kompaniji a i da nas upoznaju sa određenim odredbama ugovora,na obostrano zadovoljstvo.
Prvo na aerodrom u Šardži,a pogled odande izgleda:









A ova slika ima i komentar:
Support our troops! Snabdevanje trupa u Avganistanu: Milsim da se kod nas to zove " nekom rat ,nekom brat!"



Završimo službeni deo na aerodromu,i gde ćemo na ručak.Njih dvojica kao nešto razmišljaju, šta će i gde će, a onda uglas kažu idemo u Ajdžman. Emirat istocno od Šardže,gde je alkohol u slobodnoj upotrebi. Bitno je za naglasiti tu vrstu kulturne diversifikacije medju Emiratima:
U Abu Dabiju ima aklohola,u Dubaiju ima alkohola ali se kupuje uz pomoć licence,ili u restoranima i kafićima koji imaju  licencu za prodaju  alkohola. Ista se plaća sačuvaj Bože,pa piće košta 5 eura ,obično pivo, pa Šardža gde je prodaja alkohola potpuno zabranjena,pa Ajdžman gde je potpuno liberalizova i uz manje cene. Ajdžman nam se učinio do te mere prihvatljiv za život,da smo odmah pitali za stanove i ostalo.Manji je, manja je gužva,a ima sve što treba. Nekako za moj i kolegin ukus i Šardža i Dubaji su prenatrpani za život.
Restoran na obali,ima u ponudi svinjske kotlete i dvadesetak vrsta piva. Iako mi avanturista u meni kaže uzmi svinjske kotlete,ko je još jeo svinjetinu na arabijskom poluostrvu, logika mi kaze Fish nad Chips ako ti je pogled iz restorana sledeći:







Uglavnom zveknem i još koji Fosters,australijsko pivo,čisto kad je već sve u internacionalnom znaku da zaokružimo pun krug!

Rastanemo se ko ljudi, ja i kolega još jedno veče potrošimo na lokalna istraživanja,tipa pošto šta košta,ali stvarno,s tim što meni pripadne zadatak da narednog dana,odem do nekog shoping mola,i da detaljno proučim cene,kako bi se mogla ustanoviti realna vrednost ugovornih obaveza. Šta ću ,toliko sam uživao prethodnih dana,da sam na kraju morao i to. Niko ne popi čašu meda a da je ne zali čašom žuči,mudre reči vladike  Njegoša.
Par slika iz same Šardže,koje sam uhvatio u prolazu:










tek sam sad primetio ovog yarisa na slici,nije moj majke mi,








Standardno high tech zgrade,zida se na sve strane,investicioni ciklus na vrhuncu,nafta i trgovina ,jedine dve stvari koje postoje,mada su nadležni u Šardži odlučili,da moraju diversifikovati privredu i sve ostalo ,kako ne bi ostali bez ičega,kada jedan dan ostanu bez nafte i trgovine. U tom pravcu je Dubaji već napredovao kao turistička i transportna sila,a Šardža se odlučila na kulturnu ekspanziju,sa naglaskom na tradicionalnu kulturu,arapsku zaostavštinu,sa posebnim akcentom na Islam. U tom kontekstu je urađen i nešto što bi se moglo nazvati centar,tj šetalište pored nekog kanala,sa nizom biblioteka i drugih kulturnih ustanova,a na kraju koga se nalazi kopija London Eye,tj velikog točka sa gondolama.Nije potrebno naglašavati da sam se ukrcao na njega.Moja zasad najuspešnija slika noću u pokretu:



Uglavnom naredni dan mi propadne ,šetajući po shoping molu,samo u jednom sam bio ,dovoljno je ogroman,da dva meseca nisam išao ni u kakvu kupovinu. Bar tri/četiri stotine lokala,plus hipermarket itd. Imam utisak da bi čovek mogao tu da ostavi ženu,milion evra i da dođe posle tri dana a da bi ona rekla: "Ništa živo nisam našla,a sve mi se pare izvukle."
Uveče pakovanje,i nazad.
Što reče Sergey na terasi ono veče: Nezaboravni dani!

O tome da sam bio na minimalnom budžetu, ne treba ni govoriti,ali i da sam izvukao maksimum jesam. I ne žalim.

I opet bih isto.Osećao bih se promašeno da nisam .