Postira-tamo gde plava boja počinje

Pre nego nego što se svaka reportaza napiše i objavi ima jedan mnogo lep proces koji prethodni prvonavedenoj radnji. Putovanje. Može biti službeno,privatno, iz  čistog zadovoljstva, ostvarivanje dečačkog sna ili čak čist kapric. Imam keša i oću da putujem! U inat komšijama. Ili meni još zanimljiviji, nemam keš,ali ću opet da idem.

I kad se utisci slegnu, slike aploduju dodjemo u poziciju, da pišemo reportažu. Malo da se bavimo nečim zanimljivijim i drugačijim, nešto čime razbijemo monotoniju "kuća-posao" ,malo da podelimo sa ljudima utiske, da nekog drugog uputimo na lepo mesto ili medju fine ljude, da se zahvalimo ako nas je neko ispoštovao tokom putovanja itd...

Naravno da posle ovakvog uvoda ide ,jedno veliko ALI....

Ali šta ako , čovek sedi ničim izazvan na svom radnom mestu, radi pošteno za poštene pare, i javlja mu se veliki prijatelj sa idejom , da ovaj njemu pošalje fotografije sa svog putovanja, a da ovaj drugi koji uopšte tu nije putovao napiše reportažu o tom putovanju. Složićete se sa mnom. Zadatak dosad nečuven u svetu poslenika javne reči.

Ali kakav bih ja bio ljubitelj putovanja, ljudi, i dobrih fotografija sa svih meridijana ovog sveta ,kada ne bih mogao i to. Nisam putovao, ali ću napisati reportazu. Pa kud puklo da puklo. Kad mogu političari da se bave nečim što nikad u životu nisu videli i čuli i da za to još uzmu masnu lovu,pa mogu i ja za džabe da pišem.

Postira, tamo  gde plava boja počinje

Noć je bila mirna, motor štekće, talasi se razbijaju o krmu, pada milja po milja i osvićemo ispred Postire. Kakav početak dana. Miris ,ukus, predivan dan, sunce taman dovoljno, a noć iza nas.
Razume samo ko plovi. Ostalim smrtnicima samo dobra fotografija možda može da nagovesti. Tek da naslute šta ih sve čeka u nastavku.

Provlačimo se negde između,



Lagano pristajemo, mali od palube skače, dva tri vešta poteza i ljuta mašina je privezana. Tu gde završi plovidba počinje ovozemaljski život.
Dok,






Večna dilema, ko je bogat, vlasnik i najmanjeg čamca u ovoj luci ili menadžeri što rade po 16 sati dnevno i imaju gold card? I nemaju čamac u ovoj luci. Niti u bilo kojoj drugoj.



Masline, more, srdele,borovina,kamen.Leti upeče zvizdan, zimi roka bura. Šta poštenom čoveku treba više?



Tu nas hvata i prvi sumrak. Mala je memorija što je Japanci prave , kako je Stvaralac pomešao kantu sa bojama u Postiri.









Treba biti pošten pa zahvaliti Stvaraocu na nesebičnom radu i trudu,









Nagradno pitanje ,kako će izgledati more sutra ako je veče ovako?





Odgovor:









Jutro je pametnije od večeri, reči su starog mudraca. Sledom puteva naših starih jutarnja šetnja nam otkriva nove lepote. Kadrovi iz kategorije,opuštena šetnja:



Ne radim kao agent nekretnina ali ako se ova kuća bude ikad prodavala nek' mi neko javi .









Ko kaže da na moru samo uživaju? Ljudi i rade ako treba. Svetionik, na primer . Jok popravljaće kombajn za žito!





Da ima još ljudi koji plove i da shvataju reči sa početka priče potvrđuju i sledeći prizori.
Odmah da napomenem ovaj čamac ima pogrešno ime . Treba da piše Aleksandar III a ne neko francusko ime.









Treba potrošiti kalorije prikupljene od, srdela, sira, vina, maslinki i slično. Šetnja je zakon. Šetnja po brdima je ustav. Nagrada stiže u dva oblika. Manje holesterola u krvi i više predivnih pogleda.






I naravno, biti na Braču a ne uslikati,



Plaža u Bolu, prirodni fenomen.

Ko nije postio ili nije služio vojsku onda je verovatno danas prvi put čuo za Postiru. Mi svi ostali znamo za istu sa sardina tj Postira je najčuvenija po svojoj ribarskoj floti. Pakovanje u konzerve je izum novijeg datuma.







Još koji kadar iz Postirskih teritorijalnih voda,dok ne isplovimo u novo plavo i nepoznato.







Isplovljavamo.Usput srećemo ove nesretnike na kruzeru. Em plaćaju to zadovoljstvo , em imaju privid od putovanja a na kraju ni ne vide ništa posebno. Oduvek sam ih žalio i nisam ih shvatao, šta god mi o tome moderne demokrate govorile "da treba poštovati tudje mišljenje i želje" mislim i ne odstupam od mišljenja da je kruzing turizam čista glupost i mašina za uzimanje para, da ne kažem uređaj za  šišanje ovaca.



Ovo je neka ljudska naseobina usput ,ni sam se ne sećam tačne geografske širine i dužine, ali eto tako neka luka, grad i brdo u Dalamciji,nprimer.





A ovako izgleda trajekt iznutra. To je morsko prevozno sredstvo za obične smrtnike i turiste za razliku od nas koji plovimo svojim jahtama i jedrilicama i nikad se ne mešamo sa radničkom klasom.



A pošto je autor teksta vazduhoplovni-pomorac po ličnom ubeđenju ,završavamo foto reportažu jednom slikom za koju se slobodno može reći: "razume samo onaj što i plovi i leti....."




a pesma dragi pišče?