Vamos tamos: Republika Srpska-Prijedor

Republika Srpska -Prijedor

Teško je objansiti zašto čovek pije kafu sa nekim,ili zašto mu nečije razmišljanje daje inspiraciju. U razgovoru sa koautorom ovog bloga, Đoletom, dođemo na ideju da predstavimo nizom reportaža i zemlju u kojoj živimo. Verujem da će Srbiju imati ko to još bolje da uradi, ako zafali dodaću, ali mi pade na pamet da Republika Srpska ima šta da pokaže,a da ja imam neke već pripremljene fragmente iz života i rada. Kako bude vreme prolazilo širićemo se ka ideji da predstavimo najveći broj skrivenih i manje skrivenih kutaka ,ovog po svemu veoma specifičnog geogarfskog prostora.

Priču započinjem u Prijedoru, drugom po veličini gradu u Republici Srpskoj. Industrija,rudarstvo i Kozara,ali kakav bih ja bio vazduhoplovni pomorac da ne pogledam stvari iz drugog ugla. Pored onolike Kine ko još radi u fabrici? Osim toga i narodna vlast ima smatranje da je lakše uvoziti nego proizvoditi. Kada bih ja sad pisao o fabrikama i slično ne bih bio na liniji opšteg narodnog jedinstva i jednoumlja koje nam je potrebno u ova teška vremena. Srećom pa stiže poziv za Blanik Kup na aerodormu Urije. Idealno. Sad imam o čemu i pisati.

Ja iz noćne, zapet kao puška,lagano četvrta/ peta i tu smo. Još uvek je rano jutro.Vikend. Čitaj nema gužve na putu a u gradu mir i tišina.Nisam prvi put ali ostajem iznenađem generalnom sređenošću grada . Red, rad, disciplina. Zna se ko je gazda.

Prijedor leta gospodnjeg 2011, izgleda otprilike ovako:

A u ovom kadru se vide jedine dve zgrade, koje nisu sređene ,verovatno čekaju adekvatne kupce,

Uglavnom nakon obilaska centra grada, zaputim se iskusno ka reci Sani, da popijem kafu.
Moram priznati da skoro nisam uživao u jutarnjoj kafi kao to jutro na obali Sane.

Nek nam milenijumsko oko traje onoliko koliko je i gradjeno .

Uživanje brzo prođe,vratićemo se reci malo kasnije, i zaputih se ka aerodormu.
Aerodrom slavne prošlosti i još svetlije budućnosti,

Avioni ,jedrilice i najmlađi gosti ovog skupa, su bili spremni i pre zvaničnog otvaranja,

Nakon toplog dočeka, kafa i uz kafu, ceremonija otvaranja. Dve minsitrice iz Vlade RS i potpredsednik opštine Prijedor su izneli zadovoljstvo učešćem u ovakvoj manifestaciji, kao i opredeljenje Vlade RS da podstiče razvoj civilnog vazduhoplovstva i sportskog nadmetanja.

Pehari i medalje namenjeni učesnicima,

I počinje takmičenje u preciznom sletanju. Za manje upućene poenta takmičenja je da se jedrilica odšlepa recimo na poziciju niz vetar ,tu se otkači,na jedno 150 do 200 m visine, zatim formiranje školskog kruga te sletanje. Sletanje treba da se izvrši na sledeći način: Prednji točak mora prvi da dodirne zemlju unutar obeleženog prostora, jedrilica ne sme tokom protrčavanja da udari nosom,da udari krilom,niti da bočno izađe iz okvira koji su obeleženi na zemlji. Recimo kao sletanje na nosač aviona. Na sredini polja za sletanje je nulta tačka od koje se meri, udaljenost do potpunog zaustavljanja .Odstupanje od ovih i drugih pravila povlači za sobom diskvalifikaciju i/ili dodatne poene.

Osim klupske Utve-75 za šlepanje je bio zadužen i Pa 18 iz Tuzle, pa se nije čekalo na punjenje i ostalo.Sve u svemu letački i vanletački deo takmičenja je bio organizovan za svaku pohvalu,iako je napolju bilo prijatnih 40 stepeni Celzijusa.

Izvlačenje startnih brojeva,

Tuzlanski Pajper,

Startna pozicija,

Poslednje pripreme,

Izviđanje meteo situacije,

i početak,

pozicija niz vetar,

za "brucu",

Ako sam dobro upamtio,pobedničko sletanje,

ili možda ovo? ,

Sve u svemu, ekstra zanimljivo, bilo je i dosta diskvalifikacija,tj grešaka, a pobedio je takmičar iz Tuzlanskog Aero Kluba.

Na kraju bih istaknuo učešće mog kolege kontrolora letenja iz Sarajeva,uz jednu standardnu konstataciju,da je naš kolega pokazao zavidno znanje i leteačko umeće a to što ga je sudija diskvalifikovao,jer je naš cenjeni kolega sleteo samo jedan metar pre polja, nek ide na dušu i sudiji i predsednicima udruzenja KL ,jer dozvoliti da sudija ne obrati pažnju na našeg kolegu je stvarno nedopustivo.

Nakon letačkog dela, usledilo je sređivanje rezultata ,dodela medalja i ostalo ,čemu nisam prisustvovao jer mi je palo na pamet da ispitam glasine da je Sana "kod Mlina" božanstvena.

Nema raja,bez vodenog toka.
Sat i po sam proveo u prirodnom džakuziju.