Radeći prtipremu za serijal dvouglova uporno me pojedine reference vraćaju negde unazad. Razmišljam pa negde je sve moralo i početi. Potraga ovako /onako, kad gle, ima šta je bilo prvo.
Istra- tzv. Zona B e to je bilo prvo , a dođe i kao dobar uvod u Dvouglove.
Samo da probam ,jel ide?
Kolega Djole mi dade ideju pa ko velim da i ja napišem foto reportažu u ove zimske dane sa prošlogodišnjeg odmora po Istri. Nema nešto puno slika, ali verujem da su dovoljno reprezentativne i da je kraj zanimljiv te bih ga preporučio svakome ko voli aktivan odmor,a naročito u varijanti ako se ide svojim automobilom.
Ruta je bila Pančevo-Beograd-autoput do Rijeke-pa onda kroz Rijeku jer nismo hteli da čekamo 45 minuta da se otvori obilaznica oko Rijeke - tunel Učka - Buje - dolinom reke Mirne prema Umagu.
Zadnji deo je ujedno i najlepši deo rute i ja i drugar smo cikali od sreće u dolini te reke,predeo predivan,sunce tek izlazi a mi posle 600km i dalje sveži i orni za voznju.5 brzina 90 .
Odredište nam je Zambratija.6km severno od Umaga. Stigli taman na doručak, stim što će dvoje pojedinaca ići da opere noge dok se kafa skuva.
Imali smo terasu za medalju te stoga par pogleda sa iste,
Taman koliko je taj severozapadni ćošak Istre fin,taman toliko i nije neko more za kupanje.Plitko i trava,za nas koji smo navikli na druge kombinacije,problem,ali iskusnim vazduhoplovnim očima,karta ukradena na jednom šalteru prvog dana otkrije mali raj,pored Umaga.Južno od grada nekih 5/6 km sakriveno od očiju javnosti malo vikend naselje San Pelegrino,slovenački vikendaši. Da li je nužno reći da smo im uneli haos i buku u njihove dosadne živote? O parkiranju metar od mora da ni ne govorimo.
Uglavnom ultra fino mestašce,mirno sa normalnim ulazom u more ,a životinjski svet u moru poprilično fin i zanimljiv.Narednih devet dana nismo vadili glavu iz vode.
Tj neko manje a neko više. Dobrovoljni ulazak u vodu,
O raspitivanju pošto nekretnine,posebna priča bi se mogla ispričati.
Svidelo se nama mesto ,pa krenuli da se raspitamo pošto košta. Tu nam dobronamerni konobar lokalac objasni,da tržište nekretnina u klasicnom smislu ni ne postoji, s oca na sina ,eventualno u nekim njihovim zatvorenim krugovima,a ako baš imaš love onda milion evrića izgleda ovako:
400 do 600 hiljada(drugi red od mora) ovako:
200 do 300 hiljada,unutra i slabije sredjeno ovako:
Kao i što sam napomenuo,velika prednost i sigurno kvalitetan deo godišnjeg u Istri predstavlja mogućnost izleta automobilom ,koji ne koštaju mnogo ,ni vremena ni para, a stvarno su kvalitetni. Mi smo bili u Motovunu,ali slike iz Motovuna nisu za izložbu,pošto je bio mrkli mrak a ono što je najzanimljivije po meni u Motovunu su pogled sa vrha i atmosfera u samom mestu a to ne može da se uhvati s fotoaparatom od 100 evri'a. Bili smo i u Vrsaru ali bez fotoaparata,a to smo uradili iz jednog iracionalnog razloga. Da imamo razlog da se vratimo. Vrsar je čista desetka.Da ne detaljišem. Čak smo i kafu popili na aerodromu u Vrsaru i to po ceni nižoj nego u Pančevu. Umag i Poreč,Novigrad,pretpostavljam Pula ,Labin i ostala znana i manje znana mesta su na sat vožnje maksimalno iz bilo koje tačke Istre,a ja preporučujem za vožnju stari put uz more nikako Istarski Ipsilon,mada i on na nekim relacijama verovatno predstavlja uštedu u vremenu od pola sata minimum. Za one koji nisu bili potpisujem da je Istraski Y verovatno najlepše parče autoputa na prostoru bivše SFRJ.
Slede slike iz Grožnjana ,to je malo mesto u blizini Umaga, poznato po umetnicima,koji su planski naseljeni u taj Stari gradić,te ima na desetine galerija .Više nego vredno za obići:
za one koji ne znaju Grožnjan je u Hrvatskoj,a ovo je neko platno na zidu, holandski majstor kraj XVI veka...
Izadji mala na prozor,strine ti,
Grožnjanski putokaz,
Cijena,prava sitnica,
Mislim da ovaj kafić ima pogrešno ime.Kad mu ja budem vlasnik zvaće se drugačije.
Evo malo i romantike,ovo je u principu deo izmedju Zambratije i Umaga,tzv.Polinezija,tj kompleks hotela i apartmana uz obalu, a sve povezano vozićem . Za nas ljubitelje šetnji ,idealno.
A svako jutro dok ostali spavaju,išao sam u šetnju severno od Zambratije,prema Savudriji,i još malo na sever dok nisam naleteo na objekat tipa :"Vlasnik ovog objekta ,Oružane snage Republike Hrvatske Vam ne savetuju da dalje nastavite da hodate ukoliko nemate specijalno odobrenje Ministra Odbrane RH"
Uglavnom ono što sam uspeo da slikam a da me nisu uhapsili, izgleda ovako:
Svetionik sa pristojne udaljenosti,početni izvidjacki položaj,
pa sa gornje strane:
Pa pogled na Evropsku Uniju sa najzapadnije tačke koja nije Evropska Unija,
Sad se malo bolje vidi Vila Valdepijan.Ovde odsedaju prodavci rezervnih delova za moderne automobile.
A evo i dokaza da ljudi beže iz Evropskle Unije kod nas gde nije EU.Prebeg:
A za kraj o Istri i jedan motiv iz Motovuna. Grad na vrhu brda u sred ravnice,tj na brdu su vlasnici zemlje u ravnici i grad je osim po svom lokalitetu i poziciji poznat i kao gastronomska prestonica tog dela Istre. Motovunski Filmski Festival mu dodje kao dodatna vrednost. Proveli predivno veče u gradu ,sedeli na trgu, cugali i slušali neki amaterski hor. i to baš ovo,
Vrh ali bukvalno.
E tartufi su najmanji zajednički sadržalac i ovo je reklamno sanduče neke trgovine koja prodaje tartufe ,sireve i Malvazije(vina)
Živeli!
Istra- tzv. Zona B e to je bilo prvo , a dođe i kao dobar uvod u Dvouglove.
Samo da probam ,jel ide?
Kolega Djole mi dade ideju pa ko velim da i ja napišem foto reportažu u ove zimske dane sa prošlogodišnjeg odmora po Istri. Nema nešto puno slika, ali verujem da su dovoljno reprezentativne i da je kraj zanimljiv te bih ga preporučio svakome ko voli aktivan odmor,a naročito u varijanti ako se ide svojim automobilom.
Ruta je bila Pančevo-Beograd-autoput do Rijeke-pa onda kroz Rijeku jer nismo hteli da čekamo 45 minuta da se otvori obilaznica oko Rijeke - tunel Učka - Buje - dolinom reke Mirne prema Umagu.
Zadnji deo je ujedno i najlepši deo rute i ja i drugar smo cikali od sreće u dolini te reke,predeo predivan,sunce tek izlazi a mi posle 600km i dalje sveži i orni za voznju.5 brzina 90 .
Odredište nam je Zambratija.6km severno od Umaga. Stigli taman na doručak, stim što će dvoje pojedinaca ići da opere noge dok se kafa skuva.
Imali smo terasu za medalju te stoga par pogleda sa iste,
Taman koliko je taj severozapadni ćošak Istre fin,taman toliko i nije neko more za kupanje.Plitko i trava,za nas koji smo navikli na druge kombinacije,problem,ali iskusnim vazduhoplovnim očima,karta ukradena na jednom šalteru prvog dana otkrije mali raj,pored Umaga.Južno od grada nekih 5/6 km sakriveno od očiju javnosti malo vikend naselje San Pelegrino,slovenački vikendaši. Da li je nužno reći da smo im uneli haos i buku u njihove dosadne živote? O parkiranju metar od mora da ni ne govorimo.
Uglavnom ultra fino mestašce,mirno sa normalnim ulazom u more ,a životinjski svet u moru poprilično fin i zanimljiv.Narednih devet dana nismo vadili glavu iz vode.
Tj neko manje a neko više. Dobrovoljni ulazak u vodu,
O raspitivanju pošto nekretnine,posebna priča bi se mogla ispričati.
Svidelo se nama mesto ,pa krenuli da se raspitamo pošto košta. Tu nam dobronamerni konobar lokalac objasni,da tržište nekretnina u klasicnom smislu ni ne postoji, s oca na sina ,eventualno u nekim njihovim zatvorenim krugovima,a ako baš imaš love onda milion evrića izgleda ovako:
400 do 600 hiljada(drugi red od mora) ovako:
200 do 300 hiljada,unutra i slabije sredjeno ovako:
Kao i što sam napomenuo,velika prednost i sigurno kvalitetan deo godišnjeg u Istri predstavlja mogućnost izleta automobilom ,koji ne koštaju mnogo ,ni vremena ni para, a stvarno su kvalitetni. Mi smo bili u Motovunu,ali slike iz Motovuna nisu za izložbu,pošto je bio mrkli mrak a ono što je najzanimljivije po meni u Motovunu su pogled sa vrha i atmosfera u samom mestu a to ne može da se uhvati s fotoaparatom od 100 evri'a. Bili smo i u Vrsaru ali bez fotoaparata,a to smo uradili iz jednog iracionalnog razloga. Da imamo razlog da se vratimo. Vrsar je čista desetka.Da ne detaljišem. Čak smo i kafu popili na aerodromu u Vrsaru i to po ceni nižoj nego u Pančevu. Umag i Poreč,Novigrad,pretpostavljam Pula ,Labin i ostala znana i manje znana mesta su na sat vožnje maksimalno iz bilo koje tačke Istre,a ja preporučujem za vožnju stari put uz more nikako Istarski Ipsilon,mada i on na nekim relacijama verovatno predstavlja uštedu u vremenu od pola sata minimum. Za one koji nisu bili potpisujem da je Istraski Y verovatno najlepše parče autoputa na prostoru bivše SFRJ.
Slede slike iz Grožnjana ,to je malo mesto u blizini Umaga, poznato po umetnicima,koji su planski naseljeni u taj Stari gradić,te ima na desetine galerija .Više nego vredno za obići:
za one koji ne znaju Grožnjan je u Hrvatskoj,a ovo je neko platno na zidu, holandski majstor kraj XVI veka...
Izadji mala na prozor,strine ti,
Grožnjanski putokaz,
Cijena,prava sitnica,
Mislim da ovaj kafić ima pogrešno ime.Kad mu ja budem vlasnik zvaće se drugačije.
Evo malo i romantike,ovo je u principu deo izmedju Zambratije i Umaga,tzv.Polinezija,tj kompleks hotela i apartmana uz obalu, a sve povezano vozićem . Za nas ljubitelje šetnji ,idealno.
A svako jutro dok ostali spavaju,išao sam u šetnju severno od Zambratije,prema Savudriji,i još malo na sever dok nisam naleteo na objekat tipa :"Vlasnik ovog objekta ,Oružane snage Republike Hrvatske Vam ne savetuju da dalje nastavite da hodate ukoliko nemate specijalno odobrenje Ministra Odbrane RH"
Uglavnom ono što sam uspeo da slikam a da me nisu uhapsili, izgleda ovako:
Svetionik sa pristojne udaljenosti,početni izvidjacki položaj,
pa sa gornje strane:
Pa pogled na Evropsku Uniju sa najzapadnije tačke koja nije Evropska Unija,
Sad se malo bolje vidi Vila Valdepijan.Ovde odsedaju prodavci rezervnih delova za moderne automobile.
A evo i dokaza da ljudi beže iz Evropskle Unije kod nas gde nije EU.Prebeg:
A za kraj o Istri i jedan motiv iz Motovuna. Grad na vrhu brda u sred ravnice,tj na brdu su vlasnici zemlje u ravnici i grad je osim po svom lokalitetu i poziciji poznat i kao gastronomska prestonica tog dela Istre. Motovunski Filmski Festival mu dodje kao dodatna vrednost. Proveli predivno veče u gradu ,sedeli na trgu, cugali i slušali neki amaterski hor. i to baš ovo,
Vrh ali bukvalno.
E tartufi su najmanji zajednički sadržalac i ovo je reklamno sanduče neke trgovine koja prodaje tartufe ,sireve i Malvazije(vina)
Živeli!
Нема коментара:
Постави коментар